Ni 36. nastavak konstitutivne sednice s ciljem formiranja devetog saziva kosovske skupštine nije bio uspešan.
Predsedavajući sednice iz Samoopredeljenja kao najstariji poslanik, Avni Dehari, nastavio je današnju sednicu prema dnevnom redu koji je predviđao formiranje parlamentarne komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine Kosova.
Međutim, poslanici stranaka koje su do skoro bile u opoziciji ni ovaj put nisu predložili članove komisije, niti su učestvovali u glasanju, čime je onemogućeno donošenje odluka.
U sali je bilo prisutno 99 poslanika.
Za formiranje ovog odbora glasao je 53 poslanik, dok je jedan bio protiv, uzdržanih nije bilo.
Naredna sednica biće održana u sredu, 25. juna u 11.00 časova.
Tahiri: Samoopredeljenje blokira rad Skupštine
Neposredno pred početak sednice Skupštine, doskorašnja opozicija i vlast nastavile su sa uzajamnim optužbama zbog toga što je na delu institucionalna kriza.
Poslanik Demokratske partije Kosova (PDK), Abeljard Tahiri, uperio je prst ka Pokretu Samoopredeljenje.
„Prva stranka ima pravo da predloži predsednika parlamenta, ali nema potrebnu većinu. Umesto dijaloga, odlučili su se za blokadu“, rekao je Tahiri, ističući da nijedna druga partija nije odgovorna za zastoje u radu Skupštine.
Tahiri je naglasio da je PDK pokazala spremnost na kompromis i da postoje kandidati koje bi mogli da podrže, ali da je, kako kaže, „Aljbin Kurti odlučio da ostane pri blokadi“.
„Nema sumnje da će Samoopredeljenje biti najveći gubitnik ovih izbora. Više nemaju partnere, a podrška u javnosti im opada. To su ljudi koji ne rade u interesu građana“, ocenio je Tahiri.
Murati: Kosovo može izgubiti 90 miliona evra zbog blokade Skupštine
Sa druge strane, kosovski ministar finansija u tehničkom mandatu, Hekuran Murati, upozorio je u izjavi za Kohu da bi Kosovo moglo da izgubi 90 miliona evra bespovratne pozajmice od Svetske banke ukoliko Skupština ne bude konstituisana i ne ratifikuje sporazum do septembra.
Murati je pozvao opozicione stranke da prekinu bojkot konstitutivne sednice i omoguće rad devetog saziva Skupštine. Prema njegovim rečima, sredstva su alocirana još u maju prošle godine, ali je njihovo odobravanje blokirano zbog nedostatka političkog konsenzusa.
„Opozicija je prethodno odbijala da glasa za ratifikaciju, a sada dodatno sprečava konstituisanje nove Skupštine, što prolongira ceo proces“, naveo je Murati.
On je naglasio da postoji realna opasnost da će sredstva biti povučena i dodeljena nekoj drugoj zemlji ukoliko ne dođe do ratifikacije.
Beriša: Neophodno odstupiti od Poslovnika kako bi se otvorila rasprava među poslanicima
Poslanik Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Beki Beriša, pozvao je na omogućavanje rasprave tokom konstitutivne sednice Skupštine Kosova, ocenjujući da je nastavak bez postizanja rešenja izgubio svaki smisao.
Ulazeći u zgradu Skupštine povodom 36. pokušaja konstituisanja devetog saziva, Beriša je pred novinarima kritikovao dosadašnji tok sednica i naveo da je neophodno odstupiti od Poslovnika kako bi se otvorila rasprava među poslanicima.
„U parlamentarizmu je dijalog ključan za rešavanje problema. Moramo uložiti napor, možda čak i prekršiti pravilo, kako bismo počeli da komuniciramo“, rekao je Beriša.
Dodao je da je forma konstituisanja izgubila svrhu nakon 35 neuspešnih pokušaja, uz poruku da bi politički subjekti trebalo da pokušaju da postignu razumevanje i pronađu izlaz iz političke blokade.
Saga
Pet meseci je od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 36 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na svim ostalim sednicama uključujući i današnju Samoopredeljenje je zahtevalo da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 16. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, uz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
