Generalni štrajk u Čikagu počeo je 1. maja, dva dana kasnije došlo je do sukoba, a 4. maja su organizovane masovne radničke demonstracije na trgu Hejmarket.
Organizatori protesta su zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune. Kao odgovor, usledila je represija, u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih. Ishod je bio da је petoro sindikalnih aktivista osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
Tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste. Širom sveta organizuju se i parade.
Na Kosovu je danas neradni dan.
Međunarodni praznik rada je u Srbiji državni praznik, a neradni su 1. i 2. maj.
