Parastosom u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu obeležene su 23 godine od napada na autobus Niš ekspresa u mestu Livadice kod Podujeva u kom je poginulo dvanaestoro, a povređeno četrdeset troje Srba. Za ovaj zločin još niko nije odgovarao. Istraga je zbog nedostatka dokaza obustavljena još 2013. godine. Članovi porodica ubijenih Srba i oni koji su preživeli ovaj napad poručuju da nikada neće zaboraviti taj događaj i da neće odustati od zahteva da zločinci budu privedeni pravdi.
Nakon parastosa u crkvi pomen je služen i na grobu jedne od žrtava – Mirjane Dragović, koja se sa svojom sestrom Jelenom nalazila u prvom od šest autobusa koji su se kretali u koloni, a koji je dignut u vazduh. Jelena je zadobila teške povrede, a Mirjana je stradala.
„Često se pitam koliko smo trpeljiv narod, koliko možemo da izdržimo, koliko možemo da podnesemo i jedino što je odgovor je neka vera, nada, još uvek ne znamo odakle nam toliko srca da možemo da računamo na to da ćemo da ostanemo ovde, ali je jedno sigurno da nećemo da zaboravimo. Moja poruka je za sve one koji su stradali, oteti, za sve one koji su ubijeni ovde na Kosovu da nećemo dozvoliti da se zaboravi. Nećemo dozvoliti da se njihovo ime u budućnosti ne čuje glasno onoliko koliko je to do nas moguće. Svaki dan nam je novo sećanje, svaki dan je nova borba i drugačiji život, ali se trudimo da na njih ne zaboravimo“, rekla je Jelena Dragović.
U jednom od autobusa se 16. februara 2001. nalazila i Gordana Đorić iz Lapljeg Sela.
„Kada se približavaju ti datumi toliko su jasne slike da ja ovih dana ne mogu ni da funkcionišem, nego samo razmišljam o tom danu, razmišljam o tim našim mučenicima koji su nastradali, o porodicama koje su ostale bez svojih najmilijih, na muke koji su trpeli oni koji su povređeni. Jednosavno to nikada nećemo zaboraviti. To će duboko ostati u nama koji smo doživeli tu tragediju, koji smo videli sve ono što smo videli tog dana, raskomadana tela naših unesrećenih sugrađana, povređenih. To je duboko u meni, a sigurna sam i u svakog ko je doživeo taj dan i preživeo“, kazala je Gordana Đorić.
Parastosu su prisustvovali i pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović, gradonačelnica Gračanice Ljiljana Šubarić, predsednik PO Priština Novak Živić, kao i načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović.
Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović rekao je da porodice stradalih, ali i srpski narod i dalje čekaju pravdu.
„Mi i dalje, 23 godine posle tog terorističkog akta i pored silnih trupa međunarodne zajednice na Kosovu i pored silnih bezbednosnih kapaciteta, silnih policija, obaveštajnih službi, koji su rekli da će pronaći zločince koji sigurno nisu bili pojedinci nego je u pitanju bio organizovan napad sa više organizatora i više izvršitelja, mi do danas nemamo kažnjene izvršitelje i odgovorna lica, osim jednog koji je oslobođen“, naveo je Popović.
Bivši advokat porodica stradalih Živojin Jokanović rekao je da je napad u Livadicama kod Podujeva, samo jedan od nekoliko zločina nad srpskim narodom koji su ostali nerasvetljeni.
„Imamo preko 900 različitih incidenata koji su i dalje ostali nerazjašnjeni i nerasvetljeni. Od onih koji su najgnusniji sigurno su Livadice, na današnji dan pre 23 godine. Ali ništa manje ne ostavlja loš znak i krvav trag slučaj žetelaca iz Starog Grackog, ubistvo Popovića iz Kline, napad na dečake u Goraždevcu i mnogi drugi slučajevi. Ostali su svi nerazjašnjeni. Jedini rasvetljen zločin, ako mogu da kažem, koji je dobio kakav takav sudski epilog jeste ubistvo pokojnog Dimitrija Popovića“, rekao je Jokanović, te dodao zbog čega misli da je jedino ubistvo Dimitrija Popovića iz Gračanice rasvetljeno.
„Osnovni razlog da je taj slučaj ostao rasvetljen jeste u činjenici da je bila policija mešovitog sastava i nije moglo da se prikrije da neko izbacuje automat iz kola, da zaustavljaju izvršioca. E pa, nisu mogli reći da je pobegao jer nisu mogli obezbediti saglasnost patrole koja je bila u poteri“, dodao je Jokanović.
16. februara 2001. godine živote su izgubili Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Milinko Kragović, Veljko Stakić, Dragan Vukotić, Lazar Milkić, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, a povređeno je četrdeset troje raseljenih Srba koji su išli na Zadušnice iz Niša u Gračanicu.
Jedini osumnjičeni, a potom i optuženi za napad u Livadicama bio je Fljorim Ejupi, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora. Vrhovni sud Kosova ga je oslobodio zbog nedostatka dokaza u drugostepenom postupku marta 2009. godine. Usled nedostatka dokaza istraga o slučaju Livadice je 2013. godine obustavljena.
