80 godina Glasa Amerike na srpskom

Vesti mogu da budu dobre po nas. Mogu biti loše. Ali, ćemo vam reći istinu” – poručio je voditelj Vilijam Harlan Hejl 1. februara 1942. Bila je to prva emisija na nemačkom jeziku, emitovana u Evropu na radio talasima Glasa Amerike.

Nešto više od godinu dana kasnije, 26. marta 1943. počinje i program jugoslovenskog servisa Glasa Amerike. Srpsko-hrvatski je bio primarni jezik na kojem je emitovan program, a zbog tog kontinuiteta srpski je jedan od svega nekoliko svetskih jezika na kojima je program neprekidno emitovan tokom 80 godina.

Prvi američki državni radio na kratkim talasima – finansiran iz državnog budžeta – imao je zadatak da odgovori na nacističku propagandu u svetu. Posle Drugog svetskog rata, program, čija je funkcija definisana kao objašnjavanje i promovisanje američke politike, društvenih vrednosti i kulture, dobija novu urgentnost sa eskalacijom hladnog rata.

Inženjeri zvuka Alton Miler i Fred Laouet instaliraju radijski studio u novoj zgradi Glasa Amerike u centru Vašingtona, gde se medij preselio iz Njujorka 1954. godine.

U tadašnju jugoslovensku redakciju 1955. godine dolazi Grga Zlatoper, prethodno radijski novinar i politički komentator BBC-a u Londonu za vreme Drugog svetskog rata, a zatim dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Njujorka. Zlatoper će postati najpoznatiji glas jugoslovenskog servisa, i slušana ličnost u eri hladnog rata, a slušaocima širom Jugoslavije bile su poznate uvodne reči na početku svake emisije – “Ovdje Vašington, Glas Amerike, govori Grga Zlatoper…“

Glas Amerike 1960. godine dobija povelju koja definište ključne principe rada ovog medija koja će važiti za sve jezičke redakcije – da bude pouzdan, tačan, objektivan i sveobuhvatan izvor vesti, da predstavlja celu Ameriku, a ne samo delove njenog društva, i da jasno predstavlja američku politiku, ali i diskusije – i različita mišljenja o njoj.

U vreme raspada bivše Jugoslavije, 1993. godine, redakcija je podeljena na srpski, hrvatski i slovenački servis, da bi nekoliko godina kasnije bili formirani i bosanski i makedonski servis. Slovenačka i hrvatska redakcija su zatvorene kada su se zemlje u kojima se emitovao njihov program približile ulasku u Evropsku uniju i NATO, dok je srpski servis, koji paralelno priprema i program za Crnu Goru, nastavio sa emitovanjem u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.

U jeku masovnih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, u decembru 1996. godine, srpski servis bio je prvi jezički servis Glasa Amerike koji je započeo redovne dnevne televizijske emisije.

NATO bombardovanje 1999. godine – najniža tačka u odnosima SAD i Srbije – bio je i najteži period za novinare srpske redakcije koji su prenosili informacije sa američke strane konflikta i intervjuisali zvaničnike i analitičare o intervenciji koja je sa američkog stanovišta bila neophodna da bi se zaštitilo albansko stanovništvo na Kosovu od progona i ubistava, dok je srpska strana do danas opisuje kao agresiju i napad na suverenu evropsku zemlju.

Za vreme bombardovanja, radni dan nam je počinjao proverom gde su bombe pale, da li blizu mesta gde žive naši najbliži. Bili smo jedna velika porodica koja je obavljala svoje profesionalne dužnosti, ali i veoma uplašena za ono što se događa u Srbiji„, izjavila je na proslavi sedamdesetog rođendana Glasa Amerike bivša šefica srpskog servisa Maja Draker.

Putić: Od prevedi i pročitaj do pravog izveštavanja

Đorđe Putić, više od dvadeset godina član jugoslovenske, pa potom srpske redakcije Glasa Amerike, povodom osamdesetog rođendana servisa osvrnuo se na svoju karijeru i promene koje su se dogodile:

„U Jugoslovenski servis Glasa Amerike došao sam 1989. godine, direktno iz beogradske radio stanice Studio B, gde sam radio televizijske reklame. Došao sam da budem prevodilac i spiker. A tadašnji Glas Amerike i ovaj sada su kao nebo i zemlja. Program je bio isključivo radijski, emitovao se preko kratkih talasa, a samo jedna frekvencija je bila na srednjetalasnom području. Redakcija nije proizvodila nikakav originalni materijal. Svi smo samo prevodili i čitali pred mikrofonom ono što je dolazilo iz centralne redakcije. Osim vesti, prilozi su bili dugački i dosadni, prevođeni na pomalo arhaične verzije srpskog, hrvatskog i slovenačkog jezika, čitani unjkavim, monotonim glasovima. Kada je Jugoslavija počela da puca po šavovima to se odrazilo i na nas. Nije bilo sukoba. I dalje smo radili zajedno, ali raspad se osećao u vazduhu. Za kratko vreme program je proširen toliko da smo morali da uvedemo treću smenu i šestodnevnu radnu nedelju. Amerika je počela da obraća više pažnje na Jugoslaviju. Novine su bile pune izveštaja i komentara. Kolege u centralnoj redakciji nisu više stizale da pokrivaju sve pa smo najzad počeli da radimo i kao izveštači. U Kongresu su počeli da se održavaju pretresi i rasprave i mi smo se trudili da to verno prenosimo.

Nekima u redakciji nije se dopadalo ono što se pisalo i govorilo ali i oni su imali obavezu da se drže novinarskog kodeksa Glasa Amerike:

‘Vesti mogu da budu i dobre i loše, ali mi ćemo vam prenositi istinu’. A istina je bila ono što smo mi i kolege čuli i videli. Angažovali smo i nekoliko honorarnih saradnika u zemlji. Bilo je jasno da Jugoslavija neće moći da opstane, a samim tim ni Jugoslovenski servis. Uskoro su formirane tri redakcije. Neki su ispoljavali animozitet, drugi su se ponašali profesionalnije. Nama u Srpskoj redakciji teško je palo bombardovanje. Ali bilo nam je jasno šta je dovelo do toga i da krivica nije mogla da se baci samo na jednu stranu. Trudili smo se da slušaocima, a i samima sebi, objasnimo kako i zašto je to moglo da se dogodi.

Zajedno sa Jugoslavijom stara garda u redakciji postepeno je otišla u istoriju. Došli su mlađi, sa modernijim viđenjem novinarstva. Potpomognuti novim tehnologijama počeli su da stvaraju zanimljiviji program, da proširuju teme. Dobili smo bolje kompjutere i internet. Telefonski razgovori sa Evropom postali su jeftini. Došla je i televizija. Uređaji za snimanje zvuka i slike postajali su sve manji i lakši. Ovladali smo novim veštinama. Postali smo samostalniji i moderniji u načinu izveštavanja.

Ako bih u jednoj rečenici morao da kažem šta mi je u Glasu Amerike bilo najteže, a šta najlepše… Najteže mi je bilo da izveštavam o bratoubilačkim ratovima u zemlji iz koje sam došao, a najlepše to što sam 30 godina radio u kući u kojoj sam mogao da se družim sa ljudima iz gotovo celog sveta.

Program Glasa Amerike prvo se slušao na radiju, potom je napravljena i televizijska emisija Otvoreni studio. Sa promenom navika publike i sve većeg broja ljudi koji sadržaje konzumiraju na internetu, redakcija Glasa Amerike fokusira svoj sadržaj na veb sajt, društvene mreže i druge platforme.​

Novinari i urednici iz Beograda: Glas Amerike pouzdan i nezavisan izvor informacija

Iako su se mediji menjali, ono što je već 80 godina ostalo isto je način izveštavanja.

Svi zaposleni dužni su da poštuju tri principa Povelje Glasa Amerike donete 1960-ih: da izveštavanje mora da bude tačno, objektivno i sveobuhvatno; da se prikaže cela Amerika, a ne samo jedan njen segment i da prikaz društva i institucija bude balansiran; da se o politici izveštava jasno i efektno i da se prikažu različita mišljenja.

O tome najbolje svedoči Miša Brkić, koji je neposredno pre promena 5. oktobra 2000. godine počeo da izveštava za Glas Amerike o zbivanjima iz Srbije.

“Tek sam tada shvatio šta znači medijski pluralizam, šta znači demokratija u smislu slobode medija i koliko je važno da ljudi koji čitaju, gledaju ili slušaju medije imaju dovoljno informacija da donesu neki svoj nezavisan sud o društvu u kome žive”, kaže Brkić i dodaje da je rad u Glasu Amerike podrazumevao novinarstvo koje se zasniva na zanatskim principima:

“Ja ne pamtim da sam od kolega, urednika dobio ‘zadatak’ … ma ni sugestiju, da bi bilo dobro da napravim ovakvu ili onakvu temu, iz ovakvog ili onakvog ugla, sa ovakvim ili onakvim sagovornicima. Jedino što mi je bilo rečeno kad sam prihvatio da budem dopisnik iz Beograda je to da u svojim izveštajima uvek moram da imam obe strane, da za svaku informaciju moram da imam bar dva ili tri nezavisna izvora. A sve ostalo je meni bilo prepušteno na slobodnu volju kao izveštača iz Beograda. Nikada nisam dobio eho iz Vašingtona da to što sam uradio nije bilo dobro u profesionalnom smislu”.

Veran Matić, direktor Fonda B92 i nekadašnji direktor radija i televizije B92, kaže da su prve asocijacije na Glas Amerike izuzetna solidarnost i saradnja tokom devedesetih, u teškim vremenima za Radio B92.

Tadašnja direktorka (Glasa Amerike) Maja Draker mi se javila i pitala ‘Kako mi možemo da pomognemo?’ I meni je pala na pamet ideja koju sam imao ranije prateći Glas Amerike i distribuciju Glasa Amerike i drugih servisa. Primetio sam da na satelitskim kanalima postoje „prazni hodovi“, dakle između emisija, i rekao sam – hajde, dajte nam vaš prazan prostor na satelitima i predajnicima koji postoje u Evropi, koji emituju i za Srbiju i za Balkan”.

Matić kaže da je i danas, kao i devedesetih, u zemljama u kojima se nije razvila demokratija, potrebno snažnije prisustvo globalnih medija poput Glasa Amerike i BBC-a.

I dan danas su potrebni ozbiljni globalni mediji koji donose, između ostalog, i proverene vesti i sve ono što se ne može dobiti na samom lokalu i komunikaciji sa dopisnicima, dopisničke mreže gotovo da ne postoje više. Mediji su snažno osiromašili i sve su manje raznovrsni i ono što veoma često možemo dobiti od Glasa Amerike je ta raznovrsnost, ono što ne postoji na našem tržištu, što nije nama dostupno u ovom regionu. Paradoksalno zna da izgleda, ali čak i izveštavanje iz Crne Gore često je zanimljivo kad prođe kroz redakciju Glasa Amerike i dođe ovde“.

Server: Glas Amerike – debate, prava, pomirenje i mir

Danijel Server, profesor na stručnjak sa američkog Univerziteta Džons Hopkins, se povodom osamdesetog rođendana programa koji emitujemo za Srbiju i Crnu Goru, prisetio saradnje koja traje skoro tri decenije.

„Svim mojim prijateljima na servisu: čestitam na dobro obavljenom poslu!”, rekao je Server za Glas Amerike.

Zoran Sekulić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet, koja sa Glasom Amerike sarađuje od osnivanja 1994, kaže da je Glas Amerike bio dragocen izvor informacija tokom devedesetih i posebno ističe izveštaje dopisnika iz opkoljenog Sarajeva, koje je FoNet preuzimao. I danas, ističe Sekulić, Glas Amerike ostaje validan izvor informacija, posebno u kontekstu kada uloga SAD u ovom delu sveta postaje sve značajnija.

Za nas je Glas Amerike bio pouzdan, verodostojan i autentičan izvor, kako prvog dana kada smo počeli saradnju, tako i do dana današnjeg. Mi, kako da vam kažem, mi ne sumnjamo u ono što dobijamo od Glasa Amerike, to ne zahteva nikakvu specijalnu proveru niti mi imamo bilo kakvu vrstu podozrenja. Ono što dobijamo ili preuzimamo od Glasa Amerike i mislimo da je važno za ovdašnju javnost, u nekoj agencijskoj obradi prenosimo, naravno zadržavajući verodostojnost, autentičnost i pozivajući se uvek na izvor”

Prema mišljenju programskog direktora TV N1 Igora Božića u vremenu u kojem su društvene mreže te koje diktiraju teorije zavere, jako je važno imati profesionalne medije i, kako dodaje – mehanizam zaštite slobodnog novinarstva u Glasu Amerike je potpuno drugačiji od onoga što se sada plasira građanima Srbije kao da je to servis američke vlade:

Dobro znamo da postoje mehanizmi zaštite i da ni jedan američki zvaničnik ne sme da pozove novinara Glasa Amerike i da mu savetuje šta da radi i kako da izveštava, što ovde nije slučaj. Što je ovde potpuno suprotno i ovde je decenijama bilo tako i ovde se to posmatra kao normalno. A znaju da bi istog trenutka kada bi Entoni Blinken pozvao glavnog urednika Glasa Amerike da bi to bilo objavljeno. I američki zvaničnici prosto znaju šta je granica, za razliku od srpskih”, kaže Božić i dodaje da je iz tog ugla gotovo neuporediv način na koji radi Glas Amerike sa jedne, i sve popularniji ruski mediji sa druge strane:

“Vi imate novinare (Glasa Amerike) koji preispituju američke zvaničnike o nekim njihovim odlukama, kritičke priloge u odnosu na američku vladu. Sa druge strane to nikada nećete videti u Raša tudeju. A da ne govorim u ovom trenutku kada besni rat i kada su ta novinarska pravila potpuno pogažena”, kaže programskki direktor TV N1 Igor Božić.

Vujanović: Vrijedan jubilej Glasa Amerike

Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović, podsetio je povodom jubileja Glasa Amerike na srpskom jeziku, na njegov doprinos bogatstvu medijskog prostora u toj zemlji.

„Fanastično dostignuće i doprinos Glasa Amerike narodima Balkana je što je kontinuirano prenosio istinu u borbi protiv nacista i iskrivljenih istina komunista. I posle pada komunizma, stanovnici Zapadnog Balkana mogli su da se oslone na Glas Amerike za izbalansirano, iznijansirano izveštavanje. Iz niza razloga, štampa u Srbiji danas često ne uspeva da pruži nepristrasno izveštavanje. Glas Amerike je podjednako relevantan 2023. kao i što je bio 1943“, ocenio je u svojoj čestitki redakciji bivši američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi.

Manter: Glas Amerike – od džeza do ljudskih prava

Decenijama, Glas Amerike je donosio jasne informacije i vrednosti svojoj publici. U burnim godinama posle Drugog svetskog rata, građani Srbije imali su pristup kvalitetnom program koji im je donosio nove perspektive i saznanja. Posebno u godinama sukoba, taj program je bio spona između ljudi dobre volje na Balkanu i njihovih prijatelja u Sjedinjenim Državama. Ne samo dnevna politika već i dublji kulturni afiniteti Amerikanaca i Srba su bili ponuđeni – džez, koliko i ljudska prava“, osvrt je bivšeg američkog ambasadora u Beogradu povodom osamdeset godina postojanja programa Glasa Amerike za Srbiju i Crnu Goru.

Televizija i internet

Mreža lokalnih i regionalnih partnerstkih TV stanica Glasa Amerike u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini, u jednom trenutku je dostigla skoro 60 TV stanica, a emisija „Otvoreni studio“ emitovana je na televizijama BK, B92 i B92 Info, TV Avala, kao i javnom servisu Televizije Crne Gore. Početkom 2000-ih, servis je započeo i postepeno jačao svoje digitalno prisustvo, prvo na internetu, a zatim i na društvenim medijima – Fejsbuku, Tviteru, Jutjubu i Instagramu. 2022. godine, fokus je u potpunosti stavljen na vebsajt i društvene mreže, uz živa uključenja i saradnju sa stanicama kao što su RTCG, TV N1 i Nova S.

Za svog glavnog partnera u Srbiji, nezavisnu televiziju N1, redakcija takođe proizvodi nedeljnu, magazinsku emisiju „Iz Amerike“ sa intervjuima, analizama i pričama iz američke politike, društva, kulture i sporta, uz razgovore sa predstavnicima srpske i crnogorske dijaspore.​

„Glas Amerike u samoj srži terena na Kosovu“

Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi, izjavila je, povodom osamdesetog rođendana programa Glasa Amerike za Srbiju i Crnu Goru, da taj servis, nezavisnim i racionalnim izveštavanjem stanje predstavlja onakvim kakvo jeste.

Za mene lično, Glas Amerike je jedna od najozbiljnijih svetskih medijskih kuća godinama unazad, gde na jednom zavidnom, nezavisnom, racionalnom izveštavanju daju realno stanje, onakvo kakvo jeste. Svi ga pratimo, najviše u večernjim satima, kasno, to nam je možda ostalo i od ranije, ali pratimo. Koristim priliku da vam čestitam, da vam poželim puno sreće, da vam poželim još više uspeha u ovakvom racionalnom i realnom izveštavanju svih građana, ne samo na Kosovu nego i na Balkanu, i čitavoj Evropi i svetu„, rekla je Redžepi.

U ovih 15 godina koliko ja intenzivno pratim Glas Amerike na srpskom jeziku i izveštavanje sa Kosova i Metohije mogu reći da je to jedna od najbalansiranijih, najuravnoteženijih i najprofesionalnijih ekipa koja je na ovom prostoru uopšte radila“, ocenjuje Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije. „Glas Amerike je postao odavde jedna ravnoteža u kojoj tačno znate ili najpribližnije znate istinu Kosova i Metohije i nikada, što je jako, jako važno, se ne oseća nešto što bi se moglo reći da je navijanje, da je ekstremni uticaj politike, da je propaganda“.

Roderik Mur: Izvor objektivnih vesti

Bivši američki diplomata Roderik Mur radio je decenijama u zemljama bivše Jugoslavije i njihovom okruženju i sebe naziva „delom verne publike“ Glasa Amerike.

Tokom svoje službe u misijama američke vlade u Srbiji (2004-2007), Crnoj Gori (2007-2010), i Bosni i Hercegovini (2010-2013), uvek sam mogao da se oslonim na srpski servis Glasa Amerike da pruži relevantne, promišljene i blagovremene izveštaje o najvažnijim aktuelnim pitanjima. U regionu gde zavere i predrasude često zagađuju informacioni prostor, Glas Amerike se uvek izdvajao kao izvor poštenih i objektivnih vesti. I nakon što sam otišao iz vlade, i dalje cenim jedinstvenu ulogu Glasa Amerike na Zapadnom Balkanu„, izjavio je Mur čestitajući 80. rođendan redakciji srpskog servisa.

Glas Amerike je zahvaljujući, na prvom mestu ekipi koja ga u proteklih 15 godina sačinjava, u samoj srži terena Kosova i Metohije. On odlazi svaki put na ta mesta na koja se retko ide i na koja dopisnici ne idu nego se služe materijalom koji im je na raspolaganju. Glas Amerike je radio upravo suprotno i zato smo u proteklih 15 godina na Glasu Amerike dobili nešto što možemo da definišemo kao sam život, ili nešto što je jako, jako blizu životu. Čuli smo sve različite glasove Kosova, od onih koji su potpuno marginalizovani do onih koji su najmoćniji i to je jedna vrlo važna činjenica. Ne može se, govorim o proteklih 15 godina, bez izveštavanja Glasa Amerike videti jedna od onih pravih slika Kosova i Metohije“, kazao je Rakočević.

U osamdeset prvu godinu postojanja Glas Amerike, koji proizvodi program za Srbiju i Crnu čiji sadržaj izaziva interesovanje i u preostalim zemljama Balkana, ulazi sa namerom osnaživanja digitalnih sadržaja i televizijske produkcije.

Sve to kako bi ostvario svoju osnovnu misiju: da tačno i provereno izveštava i analizira sva pitanja i teme, od politike do kulture i sporta, koja su važna za područje Amerike i Balkana.

Hvala na čestitkama!