Nova 344 pripadnika KBS-a danas su položila zakletvu na ceremoniji koja je održana u Uroševcu.
Polaganju zakletve generacije 01/2025 prisustvovala je kosovska predsednica, Vjosa Osmani, premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ministar odbrane Ejup Maćedonci, komandant KBS-a i ostali.
Svi oni čestitali su novim pripadnicima ove formacije, uz poruku da su oni „nasleđe onih koji su pali za slobodu Kosova“.
Za kosovskog premijera u tehničkom mandatu posebna je čast to što se sastav KBS pojačava u mesecu martu:
„Mesecu naše nacionalne slave. Mesec mart počinje epopejom OVK, a završava se NATO intervencijom na Kosovu“.
Poručio im je i da je uniforma koju od danas nose – „čast ali i odgovornost jer je ona svedočanstvo o krvi mučenika“.
„Vi ste najmoćnija garancija da će narod naše Republike živeti u miru, da će teritorijalni integritet biti nepovrediv, a suverenitet neprikosnoven“, kazao je ovaj premijer, prenosi RTK.
Osmani: Pravi naslednici OVK
Slične je poruke na ovoj ceremoniji poslala i Vjosa Osmani. KBS je naslednik OVK, poručila je, ali i „garant bezbednosti i mira“ na Kosovu.
„Svi vi koji ste danas položili zakletvu ste pravi naslednici Oslobodilačke vojske Kosova koji su žrtvovali sve za otadžbinu u najtežim trenucima naše istorije. Zbog toga, vi nosite uniformu sa najvećim ponosom. 344 novih mladića i devojaka stupaju u redove KBS, postajući deo njihove svete misije zaštite domovine, garantovanja bezbednosti i podrške miru…“
I ona i Kurti isticali su, kako su naveli, pojačana ulaganja u ove formacije poslednjih godina.
Time, kako su kazali, žele „jaku i dostojnu vojsku koja bi bila deo međunarodnih odbrambenih i bezbednosnih struktura u službi globalnog mira“.
Pojačavanje sastava KBS-a i ulaganje u ovu formaciju u fokusu je kosovskih vlasti, a posebno se na tome insistira poslednje četiri godine.
Uz povećanje broja ljudstva traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, ali i međuministarski sporazumi o saradnji u oblasti odbrane.
Poslednji takvi su sa SAD, ali i onaj koji je posebno potresao javnost u regionu odnosno u Srbiji – sporazum koji je Priština potpisala sa Albanijom i Hrvatskom. Potpisnici tvrde da on nije neprijateljski, ali Beograd ga je protumačio kao pretnju.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova, kako su to pisali kosovski mediji, su: Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
Prošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu ali poruka kosovskih vlasti je da je ovaj proces pri kraju.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu, učestvuju i u pojedinim vojnim vežbama državama pojedinačno, ali i sa NATO.
U viša navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je ove godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a premijer u tehničkom mandatu obećava da će, ukoliko se njegov mandat nastavi – ta cifra stići i do milijardu evra.
Prema informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem prošle ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
