Lokalni mediji i kandidati manjih političkih partija, kao i nezavisni kandidati, bili su u najnepovoljnijem položaju tokom nedavno održanih lokalnih izbora na Kosovu — ocenjeno je na debati „Pluralizam, profesionalnost i izazovi medija i kandidata tokom izborne kampanje“, održanoj u Medija centru Čaglavica.
Učesnici su ukazali da su lokalne redakcije, zbog ograničenih resursa i malog broja novinara, imale poteškoće da prate aktivnosti svih političkih subjekata, dok su kandidati manjih stranaka, naročito iz nevećinskih zajednica, ostali gotovo nevidljivi u javnosti jer nisu imali pristup većim medijima.
Razgovaralo se i o sve većem uticaju društvenih mreža i načinu na koji političari koriste digitalne platforme tokom kampanje, kao i o tome kako takva komunikacija menja ulogu i rad medija.
Predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac rekla je da su srpski mediji tokom kampanje na nedavno održanim lokalnim izborima radili pod pritiscima i u otežanim uslovima.
„Lično sam svedočila na terenu, tokom jedne aktivnosti jednog od političkih subjekata koji je bio kandidovan za gradonačelnika Severne Mitrovice, gde je najotvorenije član te političke partije pokušao da najdirektnije izvrši pritisak na jednu novinarku. To je bila nestvarna situacija, gde je došlo do toga da joj on nameće pitanje, hvata je za ruku i insistira da se ponovo uključe kamere kako bi ona postavila pitanje koje on želi. Bilo je i drugih oblika pritisaka koji su prijavljeni našem Udruženju“, rekla je Ivana Vanovac.
Podsetila je da je Centralna izborna komisija prvobitno odbila da akredituje većinu srpskih medija na Kosovu, što je izazvalo oštre reakcije novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija. Ocenila je da je reč o presedanu i obliku političke i etničke diskriminacije novinara.
„To je bila situacija gde su se sva novinarska udruženja složila da je reč o skandaloznom postupku Centralne izborne komisije“, rekla je ona.
Ivana Vanovac istakla je da je nova uredba Nezavisne komisije za medije, koja obavezuje redakcije da svim političkim subjektima obezbede besplatne termine, dodatno opteretila male lokalne medije sa ograničenim resursima i osobljem.
“To je funkcionisalo tako da, ukoliko jedan politički subjekat plati termin u nekom mediju, redakcija je bila u obavezi da svim ostalim političkim subjektima na teritoriji te opštine ponudi besplatne desetominutne termine. To je, međutim, predstavljalo problem za medije, jer su te redakcije veoma male — broje jednog do dva člana, a dva do tri novinara pokrivaju celokupan novinarski angažman na toj teritoriji”, rekla je Vanovac.
Sa navodima Ivane Vanovac složila se i izvršna direktorka AMPEK-a, Ardita Zejnulahu, istakavši da male redakcije često nemaju dovoljno kapaciteta da ispune sve regulatorne obaveze, što ih tokom izbornog procesa dodatno stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na veće medije.
„Nezavisna komisija za medije treba da ima u vidu da sprovođenje uredbe može predstavljati teret za male medije koji rade sa minimalnim resursima“, rekla je Zejnulahu.
Dodala je da je Nezavisna komisija za medije tokom kampanje zabeležila 22 slučaja kršenja pravila i 5 postupaka pokrenutih po službenoj dužnosti, ali da nijedan medij nije kažnjen, jer Komisija nije imala dovoljan broj članova za odlučivanje.
“Nijedan medij nije kažnjen osim što su pojedini dobili opomene, što je već bilo dovoljno da ubuduće budu pažljiviji“ navela je ona.
Bivši nezavisni kandidat za gradonačelnika Dragaša, Nedžmidin Sejdilar, ocenio je da su tokom lokalnih izbora velike političke partije dominirale u medijima, dok manje partije i nezavisni kandidati, pogotovo pripadnici nevećinskih zajednica, gotovo da nisu imali nikakav prostor da predstave svoje programe.
Istakao je da u Dragašu nema dovoljno lokalnih medija, a da su oni koji postoje selektivno pratili kampanju.
„Mediji u Dragašu su selektivno pratili kampanju. Većinom su se vadili na izgovor – mi imamo samo onaj deo sponzorisanog prostora. Onda smo mi ostali bili diskriminisani i bili prinuđeni da kampanju vodimo preko društvenih mreža“, rekao je Sejdilar.
Sejdilar je naveo da su RTK i pojedini prištinski mediji favorizovali albanske kandidate, dok kampanje u manjim opštinama, poput Dragaša, nisu bile ni minimalno zastupljene u nacionalnim programima.
„U komunikaciji sa RTK rekli su mi: ‘Znate, gospodine Sejdilar, imaćete poseban prostor na goranskom jeziku, dok će albanski kandidati biti u debatama. Na to sam im odgovorio – ako ja imam poseban prostor, to znači da ne moram ni da se borim na izborima — ja sam već gradonačelnik. Jer, mesto gradonačelnika nije bilo rezervisano ni za jednu zajednicu, svi smo bili potpuno ravnopravni. Što se ostalih televizija tiče, imali smo prostora na centralnom nivou, ali nijedna od prištinskih televizija nije pratila kampanju u Dragašu“, rekao je Sejdilar.
Na debati je bilo reči i o uticaju korišćenja društvenih mreža tokom kampanje od strane političara, kao i o tome kako je prelazak kampanje u digitalni prostor uticao na novinare, informisanje javnosti i pojavu dezinformacija.
Ardita Zejnulahu ocenila je da se političke kampanje sve više sele na društvene mreže, dok se klasična sučeljavanja kandidata gotovo u potpunosti izbegavaju.
„Na primer, ni na izborima za premijera nismo imali sučeljavanje, što je uvek bilo najveće interesovanje građana — da dođe do suočavanja među njima i do debate. Ali oni to nisu želeli, nisu se suočili, i tako se nastavilo i na ovim lokalnim izborima“, rekla je Zejnulahu.
Nedžmidin Sejdilar potvrdio je da je čitavu kampanju vodio gotovo isključivo putem društvenih mreža.
Dodao je da su društvene mreže bile njegov izbor jer je to omogućilo i, kako je rekao, svojevrsnu zaštitu građana od pritisaka, jer je komunikacija sa biračima na taj način bila diskretnija.
„Kad bih ja u Gori organizovao kampanju i pojavilo se tridesetak ljudi, po završetku bi njih 25 bilo pozvano na ‘ribanje’. Znamo u kakvom društvu živimo i kako se dolazi do glasova, pogotovo u manjinskim zajednicama“, rekao je Sejdilar.
Ivana Vanovac, ocenila je da su društvene mreže olakšale političarima komunikaciju sa građanima, ali da su istovremeno umanjile prostor za profesionalne debate i direktno suočavanje stavova.
„Da se desi da neko organizuje debate, prilično sam sigurna da bi se odazvale samo opozicione stranke, za razliku od onih koje su na vlasti i koje mogu biti pozvane na odgovornost — a to im svakako u predizbornoj kampanji ne odgovara“.
Debatu „Pluralizam, profesionalnost i izazovi medija i kandidata tokom izborne kampanje za protekle lokalne izbore na Kosovu“ organizovao je Medija centar Čaglavica uz podršku Vlade Francuske.
