Završena treća Letnja škola Kosovsko Pomoravlje
Završena je Letnja škola Kosovsko Pomoravlje, koju već treću godinu za redom uspešno organizujemo, u periodu od 3. do 10. avgusta 2025. godine, a ove godine održali smo je na Šar-planini, u mestu Štrpce. Kamp je okupio decu iz srpskih enklava i izolovanih sela na Kosovu i Metohiji: iz Kosovske Kamenice, Gračanice, Lipljana, Vitine, Gnjilana i Štrpca.
Prvi susret na Letnjoj školi – od stidljivosti do zagrljaja
Predavači su priznavali da su i sami imali tremu. NTC predavač Ivana Otašević Veljin kaže:
„MOŽDA SAM OČEKIVALA ZATVORENIJU DECU, A DOČEKALA ME JE GRUPA RAZDRAGANIH, SPREMNIH ZA RAD I ŽELjNIH DRUŽENjA. NjIMA JE NAJVAŽNIJE DA SMO SVI ZAJEDNO, BILO DA IGRAMO „IZMEĐU DVE VATRE.“
Već prvog dana, veče improvizacije pretvorilo se u pravu lekciju hrabrosti.
„U POČETKU JE BILO SRAMEŽLjIVO, A ONDA SU DECA VIKALA „AAJMO JOŠ! AJMO JOŠ!“ I TADA SAM SHVATILA KOLIKO ŽELE DA UČESTVUJU U SVEMU,“ PRIČA IVANA.
Učenje koje se pamti
Ove godine ceo program bio je zasnovan na NTC sistemu učenja profesora Ranka Rajovića, učenje kroz igru, asocijacije i logiku koji podstiču kreativno razmišljanje. Deca su učila u prirodi bez telefona.
„IMALI SMO I RADIONICE OD DVA SATA, A NIKO SE NIJE POŽALIO. ČAK NI NAJMLAĐI,“ KAŽE IVANA.
Najomiljenija igra bila je „Između dve vatre.“
„IAKO ZNAJU DA ĆE IH LOPTA POGODITI I DA ĆE IZGUBITI SVOJ ŽIVOT, ONI GA DAJU DA BI DRUGAR OSTAO U IGRI. TO JE ZNAK DA SU SE POVEZALI, ČAK IAKO SU SE TEK UPOZNALI.“
Sloboda koju deca iz srpskih enklava inače nemaju
Za decu koja odrastaju u izolovanim srpskim sredinama, ovaj kamp je bio prostor bez ograničenja.
Učiteljica iz Mogile Marina Vesić primećuje:
„SLOBODA ZA IGRU, GOVOR, IZRAŽAVANjE – TO JE ONO ŠTO OVDE DOBIJAJU, A KOD KUĆE ČESTO NEMAJU.“
Njen kolega iz Lipljana, Bogdan Mitić, dodaje:
„ONI ODRASTAJU BEZ PRAVE SLOBODE. OVDE SU MOGLI DA TRČE, DA SE IGRAJU, DA UČESTVUJU U SVEMU. RADOVALI SU SE SVAKOJ SITNICI.“
Trenuci sa Letnje škole koji vraćaju veru u ljude
Veroučiteljka Ivana Antonijević izdvaja jednu scenu koja, kako kaže, „govori sve o njima“:
„TOKOM JEDNOG OD OBROKA, KADA JE NA TANjIRU OSTALA SAMO JEDNA MEKIKA, DEVOJČICA JE BEZ RAZMIŠLjANjA PREDLOŽILA DA JE PODELE SA DRUGARICOM KOJA JE ŽELELA ISTU. TAJ GEST JE POKAZAO DA U GRUPI NEMA SEBIČNOSTI, VEĆ DA DECA PRIRODNO DELE ONO ŠTO IMAJU, VODEĆI RAČUNA DA SVAKO DOBIJE JEDNAK DEO.“
Momenat iz Prizrena koji se pamti
Izlet u Prizren bio je za sve duboko emotivan. Marina Vesić priča kroz suze:
„KADA SU U MANASTIRU SVETIH ARHANGELA JEDNOGLASNO OTPEVALI PESMU O KOSOVU, TOLIKO MALA GRUPA UČINILA JE DA MANASTIR DELUJE PUN I DUHOVNO I EMOTIVNO. TO JE MOMENAT KOJI ĆU PAMTITI.“
Timski duh i solidarnost
Profesor fizičkog vaspitanja Ivan Arsić kaže:
„NAJBOLjE SU TIMSKE IGRE, JER SVI UČESTVUJU I SVI SLAVE. POBEDA ILI PORAZ, NA KRAJU SU SVI ZAJEDNO.“
Profesorka matematike Maja Arsić dodaje:
„OVDE SU NAUČILI DA SE BORE DO KRAJA. I KAD IZGUBE, DRUGA DECA PRIĐU I KAŽU: „IDEMO DALjE!“ TO JE KAO JEDNA PORODICA.“
Zahvalnost
„SVAKO OD NAS SE KUĆI VRAĆA SA VIŠE NEGO ŠTO JE DONEO NA KAMP,“ REKLI SU PREDAVAČI NA KRAJU LETNjE ŠKOLE.
Jedan od najmlađih učesnika, svoje utiske je izrazio jednostavno:
„NE, NE, NE! NEĆEMO DA IDEMO! ŽELIM DA OSTANEM JOŠ PET NOĆI I JOŠ DESET DANA.“
Deca na Šar-planini
Kao organizatori, najsrdačnije se zahvaljujemo donatorima koji su omogućili da se i ove godine održi Letnja škola. Humanitarnim aktivnostima trudili smo se da približimo ideju projekta i drago nam je što su je mnogi prepoznali i podržali.
Do sledećeg susreta, radujemo se novim idejama, saradnji i podršci, kako bi škola postala mesto najlepših uspomena za što više dece iz sela širom Kosova i Metohije!
Za više ovakvih akcija podržite rad organizacije Kosovsko Pomoravlje.
