Na današnji dan, pre 26 godina, ušle su prve NATO trupe na tadašnju teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Ulasku trupa kojima je mandat dat na osnovu Rezolucije 1244, prethodilo je potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, tri dana ranije, koji je označio kraj NATO bombardovanja SRJ.
Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora.
Srpski narod na Kosovu se 12. juna 1999. godine seća kao dana povlačenja srpskih snaga koje je pratilo i oko dve trećine srpskog stanovništva, najviše iz Metohije i intenziviranja etnički motivisanih zločina protiv stanovništva koje je ostalo. Većina se nikada nije vratila u svoje domove.
A za Albance, 12. jun je „Dan oslobođenja“ od Miloševićevog režima i to je dan kada je „nada sletela na spaljenu zemlju Kosova“.
Obeležavanje ovog datuma za prištinske zvaničnike započelo je nekoliko dana ranije, i danas kulminira centralnom svečanošću u Prištini. Tamošnje ambasade narodu Kosova čestitaju na uspehu i otporu.
Usled aktuelne političke blokade na Kosovu, ove je godine izostala svečana sednica Skupštine, ali i specijalni gosti. Ujedno, nema najava da će se na Kosovu održati parada KBS, kako je to bio slučaj prošle godine.
A u zvaničnom Beogradu i na ovu godišnjicu vlada tajac.
Kurti odao počast na grobovima Jašarija, Rugove, Demaćija
Kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, uz još najmanje dvoje i dalje aktuelnih ministara, jutros je odao počast na grobovima Adema Demaćija, Ibrahima Rugove i Adema Jašarija.
„Svake godine imamo priliku da zahvalimo svima koji su doprineli oslobođenju, uključujući 19 članica NATO-a koje su se ujedinile kako bi zaustavile zločine Miloševićevog režima“, poručio je sa odavanja počasti Rugovi
Upravo je on, kako tvrdi Kurti, dao „veliki doprinos jedinstvu naroda i međunarodnom priznanju pitanja Kosova“.
Iz memorijalnog kompleksa u Prekazima potom je čestitao dan oslobođenja „svim građanima Republike Kosovo i celoj albanskoj naciji!“.
„Svaki put kada dođe 12. jun, vraćamo se u Prekaz, na ovo mesto koje predstavlja prestonicu našeg ustanka – na ovo mesto izvanredne porodice Jašari, izvanredne, neponovljive, i vrhovnog komandanta Adema Jašarija, vrhovnog komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, koja je bila nosilac procesa slobode“, kazao je odatle.
„NATO okončao genocid i otvorio put ka uspostavljanju Republike“
Inače, kosovsko ministarstvo spoljnih poslova obeleževanje 12. juna započelo je juče organizovanjem prijema za članove kabineta kosovske vlade, a i na tom događaju govorio je Kurti.
Ponovio je ono što često Priština iznosi sećajući se na godine pre 1999. godine, te samo bombardovanje Jugoslavije i uključivanje zapada u sukob.
„Pre 26 godina 19 zemalja NATO-a udružilo snage kako bi okončale genocid Miloševićevog režima, „balkanskog kasapina“, nad kosovskim Albancima. U periodu 1998–1999. diskriminacija i nasilno ugnjetavanje albanskog stanovništva Kosova pretvorilo se u genocid i etničko čišćenje“.
Zahvalio je svima koji su, kako je kazao, doprineli „oslobodilačkom ratu našeg naroda“, koji je kulminirao „nezavisnom i suverenom Republikom“.
„Oslobođenje Kosova označilo je kraj mračnog perioda u istoriji našeg naroda, ali i otvaranje novog poglavlja, koje je kulminiralo nezavisnom i suverenom Republikom koju danas imamo. 26 godina nakon oslobođenja i 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo, iz ruševina rata i genocida, uspelo da postane najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu sa visokim ekonomskim dostignućima“, kaže.
Svi ti uspesi, kazao je on, su uspesi NATO-a:
„Zahvaljujući njihovoj intervenciji NATO-a i oslobođenju Kosova otvoren je put za uspostavljanje naše države 9 godina kasnije“.
„Srbija i Rusija pokušavaju da prepišu istoriju“
U ovom je govoru dalje kazao da je, kako decenije prolaze, obeležavanje 12. juna postaje sve važnije.
Zbog čega?
„To je zato što se svake godine povećavaju napori Srbije i Rusije da prepišu istoriju: s jedne strane da dovedu u pitanje pravednost i opravdanost intervencije NATO-a, a s druge strane da je zloupotrebe kao presedan za ničim izazvanu agresiju na Ukrajinu“, kazao je juče.
„Trenutak kada je nada sletela na spaljenu zemlju Kosova“
Ulazak NATO snaga kosovska predsednica vidi kao „trenutak kada je nada sletela na spaljenu zemlju Kosova“.
„Na današnji dan, pre 26 godina, na spaljenu zemlju Kosova sletela je nada: 50 hiljada NATO vojnika ušlo je u našu napaćenu zemlju, doprinoseći oslobođenju naroda koji je vekovima bio potlačen, a više od milion Albanaca vratilo se svojim kućama“.
Ona je poručila da se „istorija napisana krvlju ne može izbrisati lažima“ i naglasila „Slobodno, nezavisno, demokratsko, večno Kosovo! Jer večnost su mu dali heroji i mučenici slobode“.
Nemačka i američka ambasada: Cilj bio da se srpske snage povuku i izbeglice vrate
Objavama na društvenim mrežama, na 26-godišnjicu od početka misije NATO na Kosovu, oglasile su se i nemačka i američka ambasada u Prištini.
Cilj intervencije, kako su zapadne ambasade poručile bio je – da se snage Miloševića povuku, da NATO uđe i da se izbeglice vrate.
„12. jun 1999. godine označio je prekretnicu koja je omogućila raseljenim porodicama da se vrate svojim domovima i zajednicama da započnu proces obnove…Kako je rekao Lord Robertson, bivši ministar odbrane i generalni sekretar NATO-a: ‘Cilj je bio da se snage Miloševića povuku, da NATO uđe i da se izbeglice vrate’“, poručile su u svojim objavama ambasade.
Uprkos minornim ciframa o srpskim povratnicima na Kosovo od ulaska NATO snaga, pa do danas, nemačka ambasada smatra da je ova misija i ispunjena.
Štaviše, Kosovo video kao „priču o uspehu“, ali kada je u pitanju napredak u pogledu stabilnosti, razvoja i međunarodnog priznanja.
Nemačka im je podrška, kažu dalje, i tako će biti u ubuduće.
„Nemačka ostaje jedan od najbližih partnera Kosova, podržavajući njegov put ka održivoj i prosperitetnoj budućnosti“, naveli su iz ove ambasade.
I američka ambasada danas je, kako kažu, odala počast i to „otpornosti naroda Kosova i izražava zajednička posvećenost izgradnji budućnosti zasnovane na miru, bezbednosti i prosperitetu“.
I KFOR obeležio
26. godišnjicu svog prisustva na Kosovu NATO misija na Kosovu – KFOR obeležila je svečanom ceremonijom u sedištu misije u kampu Film City u Prištini.
Ceremoniji je, kako su saopštili, prisustvovao komandant KFOR-a, general-major Enriko Barduani, koji je tom prilikom položio venac na spomenik poginulim pripadnicima misije.
Učestvovali su pripadnici svih iz 33 zemlje koje doprinose snagama, uključujući članice NATO-a i partnere, naglasili su.
„Danas odajemo počast hrabrosti i predanosti vojnika KFOR-a koji su, služeći pod mandatom UN-a, rizikovali svoje živote da bi obezbedili mir i stabilnost svim zajednicama na Kosovu“, izjavio je Barduani, podsetivši da je od 1999. godine život izgubilo 220 pripadnika ove misije.
„Njihova žrtva treba da nas inspiriše u svakodnevnom radu“, istakao je.
Barduani je naglasio da KFOR ostaje ključan stub bezbednosti na Kosovu i u širem regionu, ističući da je misija NATO-a „odraz trajne i opipljive posvećenosti očuvanju mira“.
I u ovom saopštenju KFOR je naglasio da i dalje sprovodi svoj mandat zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, sa zadatkom da obezbedi sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve građane Kosova, u saradnji sa Kosovskom policijom i misijom EULEX.
Dokument na koji se i KFOR poziva, potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije, ali njime je praktično otvoren put ka de fakto međunarodnoj upravi nad Kosovom.
Povlačenje srpskih snaga završeno je 20. juna 1999. godine.
Iz Beograda se do sada još uvek niko nije oglasio.
