Na današnji dan, pre 26 godina, počela je bitka na Košarama. U borbama koje su trajale 67 dana, sve do polovine juna, život je izgubilo 108 vojnika Vojske Jugoslavije sa jedne, a i 114 pripadnika OVK sa druge strane. Jedna bitka – dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. To je bitka za Košare u sećanju dva naroda, srpskog i albanskog. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“, a za druge „rušenje zida sa Albanijom koji je podigao genocidni režim Srbije“.
Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.
Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.
U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta 1998. godine.
U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na samoj granici sa Albanijom.
Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 114 palih – kako je to i danas saopštila Priština.
Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa Kosova.
I tokom ovih 26 godina, tako i danas kada se zvaničnici na srpskoj i albanskoj strani sećaju stradalih u bitkama na Košarama, slave se samo svoji heroji. Oni drugi nazivaju se agresorima i teroristima.
Godinama unazad u tome je glasnija Priština odnosno kosovska javnost, a zbog toga što je sve do 2017. godine, nakon rata bitka na Košarama praktično bila tabu tema u Srbiji.
Jedno od tumačenja bilo je da su vojne vlasti i državni centri moći želeli tako da izbegnu po njih za javnost osetljivo pitanje zašto su na granicu i u najteže borbe prsa u prsa sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem, tokom tri meseca, a praktično bez pojačanja, poslati nedovoljno obučeni i mladi vojnici, i to iz radničkih i seoskih porodica.
Ipak, državnim počastima Srbija bitku na Košarama u većoj meri, poslednjih godina, obeležava na dan njenog završetka, 14. juna.
A danas iz Beograda osvrt na sam početak jedne od najtežih bitaka srpske vojske na Kosovu, napravio je Petar Petković, aktuelni direktor Kancelarije za KiM, objavivši poznatu fotografiju sedmorice vojnika iz 1999. godine ispred karaule Košare
„Na današnji dan albanski teroristi sa KiM, potpomognuti od strane NATO i vojske Albanije, otpočeli su napad na jugoslovenske graničare na Prokletijama, u zoni karaule Košare. Bitka u širem rejonu Košara trajala je većim ili manjim intenzitetom do kraja agresije na SRJ, a naši graničari, heroji, iako brojem višestruko nadjačani, nisu poraženi“.
Vojnici SRJ, naglasio je, dali su lekciju kako se brani otadžbina.
„Njihova hrabrost inspirisaće buduće generacije srpskih rodoljuba. Branioci Košara bili su kamen zemlje Srbije o koji su se razbile snage terorista, a naša generacija je njihovom nepokolebljivošću dokazala da je dostojna slavnih predaka“, naveo je direktor Kancelarije za KiM.
Na društvenoj mreži Instagram oglasio se i Miloš Vučević, bivši srpski premijer. Poručio je da je „Srbija pamti podvig heroja sa Košara“.
„Prošlo je 26 godina od početka Bitke na Košarama i slavne odbrane državne granice od terorističkih snaga, potpomognutim NATO-om. Zlatnim slovima u našoj istoriji ispisano je junaštvo i hrabrost naših vojnika, koji su tokom 67 dana uspeli da spreče prodor mnogobrojnijeg neprijatelja iz pravca Albanije i odbrane teritoriju Savezne Republike Jugoslavije od kopnene agresije. Njih 108 život je tada položilo na branik naše zemlje“.
Zbog njih, poručio je, danas „dobro znamo šta znači voleti svoju zemlju iznad svega“.
„Slava tih vojnika, tih najboljih sinova naše otadžbine, ne jenjava ni posle 26 godina i svakim danom raste. Pamtimo njihov podvig, zbog kojeg danas dobro znamo šta znači voleti svoju zemlju iznad svega. Večna slava našim junacima i večno hvala!“, naveo je Miloš Vučević.
Izostaje za sada državni program obeležavanja početka bitke, ali će, prema najavama, u znak sećanja na ovu bitku Opština Ruma i Udruženje veterana „Košare“ organizovati svečanosti u Parku heroja sa Košara i Paštrika, sa početkom u 15 časova.
Program će započeti odavanjem pomena i polaganjem venaca svim herojima koji su dali svoje živote.
Nakon toga, planirano je svečano otvaranje i osvećenje kancelarije Udruženja veterana „Košare“ u ovom gradu.
Biće tokom dana i prikazan film „Stazama Solunaca – Heroji protiv zaborava“ u sali Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“. „Film je svedočanstvo o nesalomivoj voduha našeg naroda i večne zahvalnosti onima koji su se borili za našu otadžbinu“.
Kada je reč o Prištini, i tu je ove godine izostalo obeležavanje na način kako je to bilo ranijih godina.
Skupština je u proceduri konstituisanja, pa ove godine nije bilo posebne sednice posvećene bitki na Košarama, odnosno posvećenoj samo pomenu stradalih na Košarama sa njihove strane.
Ali je kosovski premijer u tehničkom mandatu danas posetio Košare i položio cveće na spomeniku podignutom u čast stradalih pripadnika OVK u toj bitki.
Došao je, kako je izjavio, kako bi ostalo sećanje „kolika je bila žrtva, koliko je slavan rat OVK i kolika je bila cena sloboda koju danas uživaju“.
„Granicu koja razdvaja Kosovo od Albanije uništila je OVK, koju su predvodili komandant Agim Ramadani i Sali Čeku, ali smo imali i preko 400 ranjenih. Poginulo je najmanje 108 vojnika i oficira agresorske i okupatorske srpske vojske“.
Kurti danas kaže i da je u redovima OVK u ovoj bitki bilo dobrovoljaca iz Francuske, Alžira, Italije, Švedske i Britanije, a u redovima Vojske Srbije bilo „plaćenika iz Rusije“.
Vjosa Osmani, kosovska predsednica, oglasila se danas na Fejsbuku.
„Bitka na Košarama, plamen koji se ne gasi! Tamo gde je genocidni režim Srbije podigao zid razdvajanja sa Albanijom, sinovi i kćeri OVK podigli su ideal i ulili hrabrost i inspiraciju čitavim generacijama“.
Doneli su, kaže dalje, pobedu gde je izgledalo kao nemoguće.
„Košare je bio čist čin vere da je narod Kosova spreman da plati svaku cenu za slobodu. Večna slava mučenicima slobode!“, napisala je ona.
