Puls javnosti: Nezaposlenost, siromaštvo i cene osnovnih živtnih namirnica i ove godine tri glavna problema na Kosovu

Nezaposlenost, siromaštvo i cene osnovnih živtnih namirnica i ove godine tri su glavna problema na Kosovu, pokazuju rezultati istraživanja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) „Puls javnosti 23“.

U istraživanju javnog mnjenja koje je UNDP sproveo od 21. oktobra do 3. novembra 2022. godine na celoj teritoriji Kosova učestovalo je 1.306 ispitanika.

Kao i prethodne godine izveštaj pokazuje gotovo iste probleme: nezaposlenost (29,9%), siromaštvo (21%) i cene osnovnih namirnica (17,4%).  Snabdevanje električnom energijom (4,3%) i zdravstvo (4,1%) bili su među pet najvećih problema koje su ispitanici identifikovali. Dodaje se da je u odnosu na april 2022. godine stopa onih koji korupciju smatraju glavnim problemom (5%) pala za 3,6 procentnih poena u novembru 2022. godine, a samo 1,4% ispitanika korupciju smatra velikim problemom.

“Podaci razvrstani po polu pokazali su da su i muškarci i žene uglavnom zabrinuti zbog nezaposlenosti, siromaštva i cena osnovnih zaliha. Kao i poslednje istraživanje javnog mnjenja, žene su bile više zabrinute zbog nezaposlenosti (31%) od muškaraca (28,9%). Činilo se da su i žene (20,6%) i muškarci (21,2%) podjednako zabrinuti zbog siromaštva. Međutim, žene su više brinule o cenama osnovnih namirnica (19%) nego muškarci (15,7%)”.

Za razliku od prošle godine kada su građani najviše poverenja imali u predsednicu Kosova Vjosa Osmani, ovogodišnje istraživanje pokazuje da je došlo do promene, pa građani sada više veruju premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju.

„Nivo zadovoljstva radom izvršnog kabineta predsednice je 41%, a radom premijera 44,9%. Zadovoljstvo radom Skupštine je 39,1%, dok je zadovoljstvo predsednikom Skupštine Kosova 50,8%. Anketa iz novembra 2022. pokazuje da je nivo zadovoljstva predsednicom 56,8%, a došlo je do značajnog smanjenja stope zadovoljstva sudovima i Kancelarijom glavnog tužioca, sa 24,4% i 22%, respektivno, u odnosu na april 2022. godine“, stoji u izveštaju.

Kada je bezbednost u pitanju, nalazi pokazuju da se 80,4% ispitanika oseća bezbedno dok su na ulici, u smislu potencijalnog nasilja i kriminala. Podaci razvrstani po polu govore da se muškarci (81,1%) osećaju malo bezbednije kada su na ulici nego žene (79,8%).

„Etnički razvrstani podaci pokazuju da je osećaj sigurnosti među kosovskim Srbima opao za 30,8 procentnih poena, sa 15,3% koji se oseća bezbednim u novembru 2022. godine, u poređenju sa 46,1% u aprilu 2022. Najveći osećaj sigurnosti zabeležen je među kosovskim Albancima sa 83,3% (81,6% u aprilu 2022) da se osećaju bezbedno kada su na ulici, a slede pripadnici drugih kosovskih zajednica (79,5%) čiji je osećaj
bezbednosti takođe opao za 9 procentnih poena (88,5% u aprilu 2022)“, navodi se u izveštaju.

Puls javnosti 23 pokazuje pad i indeksa demokratizacije (DI) i indeksa ekonomskog poverenja (ECI). Trenutni DI je blago smanjen za 0,14 poena (1,52) u odnosu na april 2022. kada je iznosio 1,66 poena. Ipak, ova cifra (1,52) sugeriše da više od polovine stanovnika Kosova ima pozitivno mišljenje o demokratskim procesima na Kosovu. Isto tako, ECI indeks je smanjen za 0,12 poena u odnosu na april 2022. godine.

“ Ukupno 69% ispitanika veruje da su izbori na Kosovu demokratski i da prate međunarodne standarde. Ovo je bila najviše procenjena DI komponenta indeksa“.

Znatno manji broj ispitanika je bio spreman da protestuje iz političkih razloga u novembru 2022. (24,2%) nego u aprilu 2022. (37,6%). Ovo je najmanji broj ljudi koji su spremni da protestuju iz političkih razloga ikada zabeležen od strane Pulsa javnosti, napominje se.

„Ukupno 31,2% ispitanika veruje da njihov glas može uticati na promene. 69% ispitanika bi glasalo da se centralni izbori održe uskoro. 8,9% ispitanika je reklo da zna mnogo o svom pravu na život u čistoj i zdravoj životnoj sredini, dok je 26,2% navelo prosečno znanje, a 46,1% ispitanika je izjavilo da malo zna o ovoj temi. Ukupno 18,8% reklo je da nema znanja o ovoj temi“, ističe se. 

Istraživanje „Puls javnosti 23“ sproveo je Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), a finansirao je USAID.