Finansijska nestabilnost, nedostupnost sagovornika, selektivno pozivanje medija na događaje, kršenje zakona o upotrebi jezika i bezbednost novinara gorući su problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju mediji koji na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku, rekla je na obeležavaju 3. maja – Svetskog dana slobode medija u Gračanici predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac.
U okviru obeležavanja Svetskog dana slobode medija održana je i izložba neuručenih plaketa „Crni božur“, koju UNS svake godine dodeljuje pojedincima, predstavnicima institucija i organizacija zbog nedostatka saradnje sa novinarima.
Okupljanje u Gračanici počelo je tradicionalnom akcijom „Pet minuta gromoglasne tišine“ čitanja proglasa Udruženja novinara Srbije (UNS) u kojem su analizirani događaji i problemi sa kojima su se novinari suočavali poslednjih godinu dana.
Predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac rekla je da novinari koji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku Svetski dan slobode medija dočekuju sa brojnim problema. Kao jedan od glavnih istakla je problem finansiranja sa kojim se suočava većina lokalnih medija, ali i niz drugih problema koji se na to nadovezuju.
„Najeveći broj medija na Kosovu finansira se projektno. Šta to znači? To znači da iako ne postoji možda direktna namera donatora da nametne temu oni to negde posredno rade, preferirajući neke teme, to ograničava kreativnost medija i s druge sztrane odvlači malobrojne redakcije odnosno novinare od onoga što oni suštinski jesu a to je pre svega servis građana. Drugi problem sa finansiranjem je nedostatak kontinuiteta. Svako projektno finansiranje podrazumeva rad na određeno vreme, tri do šest meseci, u najboljem slučaju godinu dana što ne daje temelj mladim ljudima pre svega da ostaju u tim medijima“, navela je Ivana Vanovac.
Dodatni problem predstavlja i nedostupnost sagovornika, rekla je Vanovac, te istakla da su srpskim medijima na Kosovu informacije često nedostupne, jer predstavnici institucija i političkih struktura primenjuju selektivan pristup u komunikaciji.
“Dostupnost informacija za srpske medije na Kosovu višestruko je ograničena imamo problem sa selektivnim pristupom i instituicija i političkih struktura i svih onih koji imaju odgovore koji su nama i našim građanima jako potrebni”, navela.
Još jedan od izazova sa kojima se srpski mediji suočavaju na Kosovu je i bezbednost novinara.
“Skoro svako od nas koji smo ove prisutni smo bili barem jendom nekom problem izloženi različitim pretnjama, različitim provokacijama i ono što je nažalost istina nimalo zaštićeni i nažalost ne postoji institucionalna volja da se novinarima ukaže pažnja i da se na tome ozbiljnije poradi”, rekla je predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević pozvao je novinare na nastavak borbe za istinu i pravdu uprkos brojnim problemima sa kojima se suočavaju.
„Ima li ikakvog smisla reći da je danas crni dan ove profesije ako znamo da se čitava jedna zajednica, čitava jedna profesija plaši upotrebe svoga maternjeg jezika na Kosovu i Metohiji, ako danas posle 20 godina shvatamo da neke naše kolege prave reviziju tragičnih događaja 17.marta kao da se ništa nije desilo, ali i sa ovog mesta i ispred ovog spomenika na kome su naše kolege mi poručujemo i svima onima koji su tragično narušavali dijalog, istinu, koji su zaboravili da je Slavko Ćuruvija profesionalac i čovek i oslobodili sve one koji su odgovorni da mi znamo kako je tragično raditi za istinu, a moramo istovremeno biti ponosni što za tu istinu radimo“, rekao je Rakočević.
Sa današnjeg skupa iz Gračanice, između ostalog, zatraženo je i hitno formiranje Međunarodne ekspertske komisije od strane kosovskih institucija i međunarodne uprave na Kosovu radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
