Sveta Nedelja u Batusu: Crkva nas je očuvala

U hramu Svete Nedelje u Batusu kraj Kosova Polja je pred više od stotinu vernika liturgijom, litijom i rezanjem slavskog kolača proslavljena je seoska slava. U okviru obeležavanja praznika osveštan je parohijski dom izgrađen u dvorištu crkve.

Meštani Batusa, okolnih sela i predstavnici lokalne samouprave i Kancelarije za Kosovo i Metohiju prisutvovali su liturgiji koju je u crkvi posvećenoj Svetoj Velikomučenici Nedelji služio iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena otac Mihailo, zajedno sa sveštenicima iz Kosova Polja, Lipljana i Prištine. Nakon rezanja slavskog kolača prištinski paroh Staniša Arsić je vernicima okupljenim u porti crkve čestitao praznik.

„Neka vam Gospod podari mir, zdravlje i slogu, među vama i svima nama braćo i sestre. Da se trudimo uvek da budemo kao što je govorio patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Gde god se našli čuvajte svoje ime i prezime, veru, crkvu, ne dajte da padne nijedan trun na nju. Čuvajte je kao zenicu oka svoga jer nas je ona očuvala, oko nje, kao što smo se i danas sabrali u ovom hramu gde nas okupila Sveta Velikomučenica Nedelja. Neka Gospod svima vama prisutnima i na domu podari svako dobro“, rekao je otac Staniša.

Ovogodišnji domaćin slave bio je Marko Arsić, a kolač za narednu godinu preuzeo je Novica Dimić iz ovog sela.

„Velika mi je čast što sam sa svojom porodicom domaćin današnjeg praznika, Bogu hvala iz godine u godinu okuplja se se sve više i više ljudi. U Batusu živi blizu 300 meštana, zahvaljujući Kancelariji za Kosovo i Metohiju izgradili smo parohijski dom i nadamo se da će svakoga dana biti sve bolje i bolje“, kazao je Arsić.

„Sveta Velikomučenica Nedelja, štiti ovo selo i ovaj kraj. Čim ste vi posvetili hram njoj, ona je ta koja bdije nad vama i vašim domovima, usevima i svima što radimo na ovoj zemlji“, rekao je okupljenim vernicima iguman manastira Svetih Arhangeli kod Prizrena otac Mihailo.

„Čuli smo Jevanđelje koje upravo govori o mučenicima i zavšava se tako što se poručuje iako budemo godnjeni, terani i progonjeni, da trpljenjem svojim spasavamo duše svoje. Niko nije više pozvan na trpljenje od nas Srba koji živimo na Kosovu i Metohiji i niko nema teži krst od nas, bilo da smo na severu, centralnom, južnom ili bio kom delu Kosova. Živimo u vremenu kada vidimo da su mnogi ustali protiv nas, nekima je dozvoljeno da rade šta hoće, a nekima nije dozvoljeno da žive i mole se Bogu. Imajte vere, poverenja u Gospoda da vam da snage i sveta Velikomučenica Nedelja“, kazao je iguman Mihailo.

Za meštane Batusa, ovaj praznik je jedinstveni događaj.

„Cele godine čekamo Svetu Nedelju da proslavimo i obeležimo onako kako dolikuje. Ona je sačuvala nas i mi smo sačuvali nju. Nikada nismo zaboravili praznik, uvek su dolazili i meštani okolnih sela“, kazala je Danijela Simonović.

„Danas je najveći praznik našeg sela, narod se okupio. Onaj ko želi da uzme kolač mora da čeka pet godina kako bi bio domaćin. Ranije je bilo više ljudi, posle rata vrlo malo, a sada je narod ponovo počeo da se okuplja, da li zato što nas je malo ostalo pa smo se svi sakupili u ovom selu“, rekao je Nebojša Arsić.

Obeležavnju hramovne slave u Batusu prisustvovali su pomoćnici direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušica Nikolić, Milena Parlić i Miloš Terzić.

„Svi mi koji smo danas ovde svedoci smo da Srbinu na Kosovu i Metohiji nikada kroz istoriju nije bilo lako. Kao što nije ni danas vama, ni vama, ni onima razasutim duž centralne Srbije. Ali i pored stradanja, muke i torture kroz koju smo prolazili ono što niko nije mogao da ubije u nama jeste ljubav prema Gospodu, veri, svojoj državi, svetinjama koje su odredile naš identitet i kroz čije postojanje do danas svi mi crpimo snagu“, rekla je Parlićeva.

U porti crkve Svete Nedelje u Batusu upriličen je kulturno umetnički program na kome je nastupilo kulturno – umetničko društvo „Branko Medenica“ igrama iz Vladičinog Hana i Sirinićke župe, pesmom su se predstavile Miljana Slavić i Magdalena Savić, a harmonikom Jovan i Nikola Stojković iz Parteša.

Crkva Svete Nedelje u Batusu kraj Kosova Polja sagrađana je u 14. veku.