Predstavnici Srpske liste zaključno sa petkom, 23. decembrom 2022. godine, nisu uputili Ustavnom sudu Kosova najavljenu žalbu na imenovanje Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak, saopšteno je Kim radiju iz Kancelarije za komunikaciju i informisanje ove pravosudne instance.
Radio Kim je kontaktirao Ustavni sud Kosova i zatražio odgovor na pitanje da li je Srpska lista podnela žalbu zbog imenovanja Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak.
„Do ovog momenta nismo primili nikakvu žalbu od predstavnika Srpske liste“, odgovorio je na naš upit kasno popodne u petak (23. decembra) elektronskom poštom direktor Kancelarije za komunikaciju i informisanje Ustavnog suda Veton Dulja.
Isto pitanje smo uputili i Srpskoj listi, odnosno njenom potpredsedniku Igoru Simiću. Međutim, nikakav odgovor nismo dobili.
Rašićev ulazak u kosovsku vladu se dogodio manje od mesec dana nakon što su predstavnici Srba na severu započeli bojkot institucija nezavodovoljni namerom Prištine da započne proces pregistracije vozila koja na srpskim tablicama imaju oznake kosovskih gradova, a koje su korišćene u tom delu Kosova.
Kršenje Ustava Kosova i prava srpskog naroda?
Podsetimo, Srpska lista je početkom meseca u saopštenju dostavljenom medijima navela da će se žaliti Ustavnom sudu Kosova jer je odlukom o imenovanju Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova od 1. decembra ove godine Aljbin Kurti prekršio „član 96, stav 5. Ustava Kosova kojim se za imenovanje ministra iz redova srpskog naroda, a koji nije poslanik, mora tražiti saglasnost većine srpskih poslanika“, što u ovom slučaju premijer Kosova nije učinio.
Srpska lista je tada poručila da će „podneti žalbu Ustavnom sudu Kosova od kojeg očekuje da će potvrditi da se radi o kršenju Ustava, ali i prava srpskog naroda“.
Baraljiju: Srpska lista ima pravo da se žali Ustavnom sudu; Ustav Kosova „škrt i tvrd“
„Srpska lista ima legitimno pravo da uputi žalbu Ustavnom sudu zbog imenovanja Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova ako smatra da je njihovo pravo povređeno“, rekao je za Kim radio profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazlum Baraljiu.
„Pravo je svakog građanina i političkog subjekta da podnese žalbu kod bilo kog organa na glavne odluke kojima su nezadovoljni ako smatraju da je neko njihovo pravo pogaženo ili ukinuto“, dodao je Baraljiu.
Da bi podneli žalbu, potrebno je da prikupe potpise od „svojih poslanika u Skupštini Kosova“, kazao je ovaj profesor.
„Ima mnogo uslova koje moraju ispuniti, to se radi preko poslanika koje imaju u Skupštini Kosova. Pored predsednika Vlade Kosova i poslanici u Skupštini, u odgovarajućim uslovima, imaju pravo da podnesu predstavke pred Ustavni sud. Treba da se organizuju, ali je bitno da imaju pravo“, naglasio je on.
Ipak, Baraljiju je u istom razgovoru rekao i da je Ustav Kosova „dosta škrt i nedemokratski“.
„Predstavnici Skupštine i Vlade Kosova su, kada su usvojili taj Ustav, propagirali da je to ’najdemokratskiji Ustav u Evropi’. Zapravo, to nije tačno. Ovaj Ustav, po meni, spada u kategoriju tvrdih Ustava. Prema tome, trebaju nam opšti uslovi, odnosno mogućnosti, da bi se određeno pravo ostvarilo. U ovom slučaju, radi se o jednom kolektivnom sastavu, kao što je politička partija Srpska lista, koja smatra da je njima uskraćeno određeno pravo“, zaključio je on.
Kako Srpska lista može da se žali Ustavnom sudu?
Upravo navode profesora Baraljiua o „škrtom i tvrdom ustavu“ posredno su za Radio Kim potvrdili pravni eksperti sa kojima smo razgovarali, a koji su želeli da ostanu anonimni. Naime, njihova mišljenja se u ovom slučaju razlikuju.
Prema jednom od njih, Srpska lista može, shodno članu 113 stav 6 Ustava Kosova da uputi žalbu Ustavnom sudu ukoliko sakupi potpise najmanje 30 poslanika Skupštine Kosova. Ovo je i stav nekih činovnika Evropske unije na Kosovu.
Ipak, u članu 113 i stavu 6 Ustava Kosova se doslovce navodi:
„Trideset (30) ili više poslanika Skupštine može da pokrene postupak ako je predsednik Republike Kosovo ozbiljno prekršio Ustav“.
Dakle, pominje se predsednik Kosova, a ne predsednik Vlade Kosova, na čiju odluku Srpska lista ima, barem nominalne, primedbe.
Poslanicima Skupštine Kosova i stav 5 istog člana (113) Ustava Kosova dozvoljava žalbu Ustavnom sudu i to:
„Deset (10) ili više poslanika Skupštine može, u roku od osam (8) dana od usvajanja, da ospori ustavnost bilo kog zakona koji je usvojila Skupština, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure sprovođenja“.
Međutim, ni na osnovu ovog člana poslanici ne mogu osporiti odluku premijera Kosova, pa ni onu o imenovanju Rašića.
U stavu 2 člana 113 Ustava Kosova se navodi da „Skupština Kosova, predsednik Republike Kosovo, premijer i ombudsman su ovlašćeni za podnošenje sledećih pitanja: (1) saglasnost zakona, dekreta Predsednika i Premijera i uredbi Vlade, sa Ustavom“, pa bi se u ovom delu Ustava možda mogla nalaziti osnova za žalbu Srpske liste. Ali, u njemu se ne navodi ništa o broju poslanika koji mora da potpiše predstavku Ustavnom sudu.
Usled pomenutih nejasnoća, neki pravnici tvrde da Srpska lista može samo pojedinačno, recimo preko Gorana Rakića ili Igora Simića da potraži pravdu, ali da bi njihova eventualna žalba stigla do Ustavnog suda, potrebno je da prethodno budu iscrpljena sva ostala pravna sredstva regulisana zakonom. U praksi, to znači da bi žalba morala da bude upućena najpre Upravnom, odnosno Apelacionom, Vrhovnom, pa tek na kraju samom Ustavnom sudu.
Upravo to garantuje stav 7 člana 113 Ustava Kosova: „Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva regulisana zakonom“.
Striženo ili košeno
O tome da li je Rašićevim imenovanjem na mesto ministra za povratak i zajednice u Vladi Kosova zaista prekršen Ustav Kosova bilo je mnogo javne polemike u proteklom periodu.
Tako je direktorka Nove društvene inicijative (NSI) Jovana Radosavljević nedavno u emisiji „Marker“ TV Insajder rekla da je odluka da se imenuje Nenad Rašić na poziciju Ministra za zajednice i povratak neustavna, pozivajući se upravo na već pominjani član 96. Ustava Kosova.
„U suštini, kada po kosovskom Ustavu, članu 96 tačka 5, kada se ministar bira iz srpske zajednice on mora, a ne dolazi, nije jedan od poslanika, on se može postaviti samo uz odobrenje poslanika iz srpske zajednice koji se u tom parlamentu nalaze“, objasnila je Radosavljevićeva.
U Rašićevom slučaju se, kako je kazala, to nije desilo i „došlo je do kršenja Ustava“.
Zaista, u članu 96 tačka 5 Ustava Kosova se navodi: „Ako se imenuju van članstva Skupštine Kosova, za ove ministre i zamenike ministara se zahteva službeno odobrenje većine poslanika Skupštine koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili kao predstavnici relevantne zajednice“.
U sličnom tonu je govorio, između ostalih, još i portparol Evropske komisije Petar Stano. On je izjavio da Evropska unija (EU) i svih 27 članica pozivaju Kosovo da se kod postavljanja ministara poštuju sve neophodne procedure i primetio da kod imenovanja Nenada Rašića za ministra nije poštovana ustavna procedura.
„Unija i sve države članice pozivaju Kosovo da osigura potpuno poštovanje svih proceduralnih koraka u imenovanju ministara koji predstavljaju manjinsku zajednicu i naše preliminarno tumačenje imenovanja je da ne ispunjava sve uslove predviđene Ustavom Kosova. To je svakako sada na Ustavnom sudu Kosova da procesuira i mi očekujemo od Prištine da se uskladi sa Ustavom, što je od suštinske važnosti za vladavinu prava“, kazao je Stano.
Međutim, sam Rašić je više puta ponovio da je legalno izabran i da kosovski premijer Aljbin Kurti, u skladu sa zakonima Kosova, ima pravo da razrešava i postavlja ministre i njihove zamenike bez saglasnosti parlamenta.
Njegove reči je potvrdio i portparol Vlade Kosova Perparim Krueziju (Krueziu).
„Prepoznajući ga kao neprikosnovenog šefa Vlade, Ustav daje premijeru ovlašćenje da smeni ministra bez saglasnosti Skupštine, kako bi obezbedio sprovođenje svoje politike od strane vladinog kabineta. Procedura izbora ministara koji dolaze iz zajednica kroz njihovo odobrenje u Skupštini i od strane poslanika nevećinskih zajednica, prema članu 96, poštovana je prilikom izglasavanja aktuelne vlade“, rekao je on.
Krueziju je dodao da se nakon ostavke prethodnog ministra Gorana Rakića, član 96 Ustava tumači u svetlu člana 94 stava 4 o ovlašćenjima premijera.
„Smenjuje članove Vlade, bez saglasnosti Skupštine“, navodi se u tom stavu člana 94 Ustava Kosova koji se odnosi na sprovođenje nadležnosti premijera.
Teške reči
Podsetimo, imenovanje Rašića, ali i imenovanje Rade Trajković na mesto njegove savetnice, izazvalo je žestoku reakciju predsednika Srbije koji je zbog toga zapretio neodlaskom u Tiranu na samit EU – Zapadni Balkan. Ipak, odluku o izostanku sa samita u Albaniji je brzo povukao, ali teške reči nije, pa je za Rašića i Trajkovićevu rekao da su „najgori srpski ološ, najgori, sa dna kace“ i „kvislinzi“, a imao je i poruku za deo međunarodne zajednice: „Vi iz Evrope, sram vas bilo!“
Predsednik Srbije je 1. decembra uveče izjavio da je to što je uradio „teroristički ološ (premijer Kosova) Aljbin Kurti“ imenovanjem Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak zaslužilo svaku osudu i da je EU pokazala „bedni antisrpski“ odnos koji ima sa Srbijom.
Pranje ruku (ne)sposobnih
Stav EU koji je izneo Peter Stano u ovom slučaju – „To je svakako sada na Ustavnom sudu Kosova da procesuira“ – može se tumačiti kao „pranje ruku“ međunarodnih faktora i prebacivanje odgovornosti na lokalne aktere.
Sa druge strane, svedoci smo da se na Kosovu ni odluke koje Ustavni sud „procesuira“ ne poštuju uvek i do kraja, ali, istini za volju, u ovom slučaju najviša pravosudna instanca još uvek nema šta da obradi, jer joj žalba nije ni podneta.
Javnost može samo da pretpostavlja iz kog razloga Srpska lista još uvek nije podnela najavljenu žalbu na imenovanje Nenada Rašića na funkciju koju je donedavno obavljao Goran Rakić, te da li će i kada to uopšte i učiniti.
Ukoliko žalba izostane, njeno nepostojanje bi moglo da se pravda „tvdoćom“ kosovskog Ustava, kao i aktuelnim tenzijama na severu Kosova.
Ipak, ima i onih koji smatraju da Srpska lista u svom timu nema „ozbiljne pravnike“, kao i da nijedan takav nema vremena da se bavi slučajem čiji je ishod, u najmanju ruku, vrlo neizvesan.