Slučaj Banjska će pratiti Srbiju još dugo

Emanuel Makron, predsednik Francuske, izjavio je tokom gostoprimstva predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, u Parizu, između ostalog, da „odgovorni za teroristički napad u Banjskoj moraju da budu privedeni pravdi“.

Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste i kontroverzni biznismen koji zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, takođe, označenim kontroverznošću, zbog firmi i poslova koje je dobijao u najvećim infrastrukturnim projektima od strane režima Aleksandra Vučića i učešćima u neredima na severu Kosova, priznao je da je odgovoran za organizovanje terorističkog napada u Banjskoj, u septembru prošle godine, podseća list Danas.

On je, međutim, slobodan građanin u Srbiji, živi u kući na Dedinju, u Beogradu, a proteklog vikenda kosovske vlasti su mu konfiskovale imovinu na severu Kosova. Sjedinjene Američke Države su ga stavile na „crnu listu“ zbog terorizma, a ovdašnji režim toleriše čak i njegova priznanja, omogućavajući mu da u Beogradu uživa u luksuznom životu.

Uprkos činjenici da se Aleksandar Vučić hvalio posetom i srdačnim odnosom sa Emanuelom Makronom, te naklonošću koju francuski predsednik izražava prema njemu, činjenica je da su glavne poruke na zajedničkoj konferenciji za novinare u Parizu mogu sumirati na ovakav način – primeniti Ohridski sporazum, privesti pravdi Milana Radoičića.

“Što se izjava u vezi sa istragom o napadu u Banjskoj tiče, opet smo mogli da čujemo zahteve za procesuiranjem odgovornih i to se neće promeniti dok se ne podignu optužnice i okončaju suđenja. To je verovatno tema koja će nalik na pozive administracije SAD za rasvetljavanje ubistva braće Bitići pratiti Srbiju još dugo”, kaže za Danas Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.

Generalno nismo mogli da čujemo ništa što već nije bilo jasno iskazano kao stav Francuske, neretko i EU, navodi ona u načelnom osvrtu na rezultate posete Vučića Francuskoj, piše Danas.

Ohridski sporazum preti da postane novi Vašingtonski sporazum

“Ohridski sporazum preti da postane novi Vašingtonski sporazum iz kog je vrlo malo broj stvari sproveden i svi napori lidera EU idu ka tome da se to ne dogodi. Međutim, pored volje da se takav scenario spreči, sve drugo manjka. Nema odgovora na nesprovođenje, nema jedinstva unutar EU oko toga šta sprovođenje znači, a sa vestima o odlasku Lajčaka, više nema ni predvidivosti u vezi sa vođstvom procesa”, kaže Milica Rakić Andrić.

Uz sve to, dodaje, nema ni naznaka o normalizaciji političkog učešća Srba u kosovskim institucijama.

“Tako da su Makronove poruke o dijalogu, neophodnosti pridržavanja odredbama Ohridskog sporazuma i evropskoj budućnosti regiona odraz te jedine strategije u dijalogu koja postoji – retoričko uslovljavanje bez konkretnih poteza. Što se izjava u vezi sa istragom o napadu u Banjskoj tiče, opet smo mogli da čujemo zahteve za procesuiranjem odgovornih i to se neće promeniti dok se ne podignu optužnice i okončaju suđenja. To je verovatno tema koja će nalik na pozive administracije SAD za rasvetljavanje ubistva braće Bitići pratiti Srbiju još dugo”, ističe sagovornica Danasa.

Duže vreme je poznato da Francuska ima više očekivanja od Kosova…

Najzad, napominje, što se tiče članstva Kosova u Savetu Evrope, to jeste tema kod koje nema potpunog jedinstva među zemljama Kvinte i duže je poznato da Francuska ima viša očekivanja od Kosova i da sprovođenje odluke o Dečanima nije dovoljna za članstvo Kosova u SE.

“Ono što nije poznato je da li će Francuska aktivno lobirati da Kosovo mora da ispuni i još neke uslove ili dozvoliti glasanje u PSSE i posle Savetu ministara i to je stav koji može postati jasniji ukoliko se zaista Francuska oglasi o tom pitanju. Dok god nema javnog stava Francuske o tome da je za pozitivnu odluku o članstvu potrebno usvojiti na primer i Statut ZSO, postoji i prostor da se Francuska predomisli i odustane od tog za sada nezvaničnog zahteva”, smatra Milica Rakić Andrić.

Međutim, generalno gledano, ističe dalje, iako je bilo dosta poruka o Kosovu, što je i očekivano jer se na Kosovo gleda kao na potencijalno žarište, mislim da je fokus ove posete bio na drugim, takođe strateškim, ali vrlo drugačijim pitanjima.

“Tema Kosova je za Srbiju tema o kojoj se mnogo priča, ali vrlo malo se na njoj radi. Prioriteti Vlade Srbije su samo retorički na Kosovu, dok se suštinski najviše prave pažnje poklanja drugim pitanjima, poput ekonomske integracije u jedinstveno tržište EU”, zaključuje Milica Rakić Andrić.

Poruke Makrona ne mogu prijati Beogradu

Prema rečima, Sofije Popović, novinarke portala European Western Balkans, predsednik Makron ponovio je sve ono što je zvaničan stav Francuske, a neke od tih poruka nisu nešto što može da prija zvaničnom Beogradu.

“Pre svega da Pariz neće promeniti svoj stav kada je reč o nezavisnosti Kosova i članstva Kosova u Savetu Evrope. Takođe, tu je i poruka da Francuska očekuje da se reši slučaj Banjska, koji je definitivno pogoršao percepciju o Srbiji u evropskim krugovima. Iako su mediji bliski vlastima ovu posetu predstavili u svetlu ekonomije i saradnje na tom planu, zanimljivo je i to što se predsednik Makron osvrnuo na pitanja koja se tiču evropskog puta Srbije, a to je između ostalog i stanje u srpskim medijima i pravosuđu. Ipak, utisak je da su političke teme nešto o čemu se razgovaralo iza zatvorenih vrata”, smatra sagovornica Danasa.

Obraćanje predsednika Srbije o susretu sa Makronom usmereno pre svega domaćoj javnosti i njegovim biračima, dodaje.

“U obraćanju nije rečeno ništa novo, ali je poslata poruka je predsednik Vučić taj koji se bori za interese Srbije i da je sve u redu kada je reč o percepciji vlasti u Evropi nakon decembarskih izbora. Zanimljiva je predsednikova poruka da je poručio Makronu da članstvo Kosova u UN-u ne dolazi u obzir. Ne isključujem mogućnost da će glavni narativ u nekom narednom periodu biti da vlast sprečava prijem Kosova u UN, pa će onda članstvo u SE pasti u neki drugi plan”, ističe Sofija Popović.

Izvor :
Kim, Danas