Skoro 190.000 Srba pati od postkovida, kako da prepoznate simptome

U Srbiji je do sada registrovano skoro 1,9 miliona slučajeva zaraze koronavirusom, a lekari su do sada već više puta upozoravali da se pojedini pacijenti nakon preležane bolesti suočavaju sa postkovid sindromom.

Svaki deseti pacijent koji je bio zaražen koronavirusom ima ovaj sindrom, to pokazuju podaci zemalja članica Evropske unije, a na koje su se pozivali lekari. Prema ovoj računici u Srbiji će oko 190.000 ljudi imati zdravstvene posledice postkovida.

Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, Branislav Milovanović, ranije je naveo da ovaj sindrom predstavlja, kako je istakao, sistemski problem za organizam čoveka, a same posledice mogu da zahvate pluća, srce, nervni sistem ili štitnu žlezdu.

On je naveo podatke jednog nemačkog istraživanja koji pokazuje da koronavirus u visokom postotku ostavlja promene na srčanom mišiću.

„10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su oštećeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti“, upozorio je dr Milovanović za Nova.rs.

Koliko same posledice postkovida mogu dugo da traju, Milovanović je naveo i da posle šest meseci osoba može da oseća hroničan umor i da ima postkovid.

„Mesecima nakon što je neko preleži, korona može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem… Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet“, upozorio je on i dodao:

„Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi – mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i prolemi sa digestivnim traktom – zatvori i dijareje. Mogu biti dijagnostikovani i Hašimoto sindrom, policistični jajnici, insulinska rezistencija.“

Pored ovoga, posledica postkovida može biti i hronično povišena temperatura, ali i alergije i promene na koži. Međutim, ono što je najveći problem postkovida je osećaj velikog umora. On nema vidljive posledice po organe, ali ga nije ni lako dijagnostikovati.

„Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju“, naveo je dr Milovanović i dodao:

„Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma.“

Samo lečenje i terapija je složen i multidisciplinaran proces, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.

„Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma“, naveo je dr Milovanović.

I pored toga što postkovd nema svoju šifru, od 1969. godine postoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora „G-93.3“, a većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest, navodi dr Milovanović.

Inače, pedijatri iz Univerzitetske dečje klinike su ranije za beogradske medije upozorili da i deca pate od iscrpljenosti i dugotrajne slabosti nakon korone.

Izvor :
Nova rs, Kossev