„Situacija na Kosovu i Metohiji je stvarno opasna i tenzije su velike“, saglasili su se u emisiji N1 Direktno nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović i glavni i odgovorni urednik lista „Nova“ Ranko Pivljanin.
Tadić je istakao da je situacija uvek opasna i da može da eksplodira, Orlović napomenuo da u takvim uslovima nije fraza kada se kaže da treba sačuvati “mir i stabilnost” i dodao da je pitanje šta se iza toga još sve krije. Pivljanin veruje da je u pitanju dirigovani konflikt koji za cilj ima da se lakše svari žaba zvana – nezavisnost. Novinar iz Gračanice Živojin Rakočević je uveren je da izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, koji su u Beogradu, imaju nešto konkretno u rukama, neki plan. Orlović veruje da ovi sastanci utiču da se tenzija relaksira. Sama prisutnost Eskobara i Lajčaka spušta tenzije, dodaje Pivljanin. Rakočević smatra, ipak, da su „sve karte bačene na jedan termin – priznanje“.
Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar ocenio je da je sastanak s predsenikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio težak i dug. Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak je na svom Tviter nalogu objavio da je sa predsednikom Srbije imao „tešku i odgovornu diskusiju“. Predsednik Srbije naveo je da će razgovori biti nastavljeni posle 22h i dodao da su „ne laki“.
Upitan o tome, Boris Tadić kaže da je to malo podizanje tenzija i očekivanja i davanje za pravo svim učesnicima u dijalogu da im je teška i kompleksna pozicija tokom ovih razgovora. „Ne kažem da razgovori nisu teški, možda jesu, ali ta rečenica ništa ne znači u ovom trenutku“, ocenjuje gost N1.
„Preneo sam poruku i istakao da sve što je dogovoreno u dijalogu Beograd – Priština mora da se implementira, uključujući Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine. Nastavićemo razgovore večeras“, naveo je Lajčak na Tviteru.
Na pitanje šta znači to za 1. septembar, Tadić odgovara – normalizacija u funkcionisanju na prelazima i da je to dobar znak. „Čitava ideja je bila samo to – tablice, lične karte, dokumenti, isprave i napravljeni su bolni kompromisi sa obe strane – niko tu nije sve dobio i sve izgubio, ali je bila ideja da se normalizuju odnosi i da se normalizuje dnevno kretanje ljudi“, rekao je Tadić o sporazumu iz 2011. Ako je Lajčak to rekao – to je dobro i to bi trebalo da relaksira odnose, smatra on i dodaje: „Kada nema normalizacije u prelazu, trgovini, neko će biti osujećen i može da krene agresija“.
Profesor Slaviša Orlović kaže da je sve ovo je logičan rasplet obnavljanja razgovora na najvišem nivou Beograda i Prištine. Kaže da dijalog (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i Vučića ili nije imao uspeha ili je neke stvari zadržao u tajnosti. Ocenjuje da Kurti u svom mandatu izlazi sa maksimalističkim zahevima.
„Ne znamo da li je dogovoreno odlaganje na određeni broj meseci, akcenat je na poštovanju svih sporazuma, ne znamo šta to znači – da li Briselski sporazum u celini. Mislim da je poenta pre svega da se u jednoj delikatnoj međunarodnoj i regionalnoj situaciji, koja je potencijalno zapaljiva, da se spuste tenzije – što se, čini mi, postiglo. Mislim da su poruke NATO-a, Kfora-a i svih međunarodnih aktera i uključenost Amerike – poslednjih dana nešto intenzivnije, da to govori da se stvar na neki način relaksira, normalizuje, reč je o početku školske godine i početku nastave na Prištinskom univerzitetu“, navodi Orlović.
Orlović: Loša atmosfera na severu Kosova
Kaže da je bio dve nedelje na Kosovu, gde je rođen i odrastao. Velika je dnevno koncetracija vozila Kfora i kosovske policije, situacija nije prijatna, posle dužeg vremena oseća se neka loša atmosfera u vazduhu, prenosi, uz konstataciju da je dobro što je došlo do maksimalnog uozbiljenja svih aktera – da se situacija normalizuje na način da se bar na neko vreme odagnaju strahovi.
Pivljanin smatra da prisutnost Eskobara i Lajčaka relaksira tu situacija. „Da se stavi do znanja ovoj dvojici jaraca na brvnu da ne mogu baš da insistiraju na maksimalističkim zahtevima – ni jedan ni drugi. Manje je bitno šta su rekli, više da su oni tu, da ih posmatraju i da će dobiti po prstima – da se pokaže „ko kosi, a ko vodu nosi“ kod kosovskog pitanja“, navodi urednik lista Nova.
Pivljanin kaže da mu se čini da je to jedno od pitanja koja ne mogu biti nikad rešena. Čak i pod uslovom da Srbija prizna Kosovo smatra da to pitanje ne bi bilo rešeno.
Rakočević: Istorija gubljenja naših prava je dvadesetogodišnja
Živojin Rakočević, novinar koji živi i radi na Kosovu, južno od Ibra, u Gračanici, smatra da je Lajčak na kraju dana bio na ivici iskrenosti i da je pred put rekao „da idu da vide dokle su stigli“. Smatra je da je jasno da postoji plan i da odlaganje do 22h znači da se verovatno održavaju neki razgovori sa Prištinom da li pristaje na neke detalje plana. Uveren je da Eskobar i Lajčak imaju nešto konkretno u rukama, i kaže da se to videlo iz izjava i iz raspoloženja i Kfora na Kosovu – da nije realno očekivati neki drugi sukob u Evropi.
„Srbi južno od Ibra znaju dobro u kakvim su cipelama ljudi sa severa, mi smo ovaj proces koji je bolan i nepopravljivo štetan za sve nas prošli u proteklom periodu i to je nešto što nikome ne bismo poželeli, jer smo mi zajednica od koje se očekuje da pređe na albansku i UČK opciju slobode. Tako da u ovim našim getima, na našim ostrvima okruženi ovde, sa našim najvećim civilizacijskim dostignućima – Dečanima, mi čekamo da će ta poslednja prava koja su nam ostala, koja mogu biti i simbolična, biti oduzeta. Šta ostaje posle toga, posle tablica i dokumenta – ostaje ono na čemu je potpuno koncentrisana Priština i deo međunarodne zajednice – a to je priznanje“, ocenio je Rakočević.
Ističe da su u ovom trenutku sve karte bačene na jedan termin – priznanje i dodaje: „Sada su tablice i lične karte ono što vodi ka savršenom pritisku na Beograd da prizna Kosovo“.
Istorija gubljenja naših prava je dvadesetogodišnja, ističe Rakočević. Ekstremizam i etnokratija je nešto što duboko prožima ovo društvo (na Kosovu) i ne može se primeniti nešto što je dogovoreno, dodaje. „Vrlo je zanimljivu izjavu dao Frenk Vizner, duboko uključen u promociju kosovske nezavisnosti. On je za albanske medije izrekao jedno upozorenje – „živite i pustite druge da žive“, upozorenje namenjeno albanskoj zajednici i Kurtiju“, preneo je Rakočević.
Tadić: Vučić što više drami, sve više gubi na Kosovu
Vučić i njegova vlast što više drame i što više šalju patriotske poruke, sve više gube na Kosovu, ocenio je Tadić. On navodi da je Vučić nedavno rekao „mi smo dali sve, nismo dobili ništa“ za ZSO, konstatujući da je to za politiku zastrašujuće.
Tadić je, govoreći o prošlosti i o periodu kada je vlast koju je on predvodio pregovarala sa Prištinom, rekao da je nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel očekivala da će on da stane iza njenog stava da se rasformiraju srpske institucije na severu. „Odnosno da izgubimo u miru ono što nismo u ratu. Ali njoj su rekli to saradnici da bih ja pristao, saradnici koji su bili loši, nisam samo ja imao loše saradnike“, rekao je Tadić. On navodi da se Kosovom bavi od svojih studentskih dana, da je podržavao protest Srba s Kosova, takođe da je jedan od tri srpska studenta koji je poslao peticiju za oslobađanje albanskih studenata koji su protestovali za albansku nezavisnost osamdesetih… Borio sam se za albanska prava i nikad nisam podržao odvajanje Kosova od Srbije, ni u Jugoslaviji ni kasnije i nisam prihvatio to ni kad je u pitanju Merkel, ni Klinton, ni Buš – zbog mojih uverenja, naveo je nekadašni predsednik. „Ali, istovremeno mi moramo da pronađemo neka rešenja, jer na Kosovu žive neki Albanci koji neće sa Srbijom“, dodao je Tadić.
Orlović: Sve vlasti Srbije činile su ustupke, garancije nikad nisu dobile
Sve srpske vlasti koje su učestvovale u pregovorima, da li devedesetih o obrazovanju, da li dvehiljaditih – bile su u situaciji da čine ustupke, ocenjuje profesor Orlović. „Mi smo na Zapadu viđeni kao ruski faktor na Balkanu. Sve tendencije svih značajnih zapadnih aktera idu u pravcu postizanja nezavisnosti i odvajanje Kosova od Srbije“, navodi. Srbija je, kaže, činila ustupke a da nikad nismo dobili garancije za čak ono na šta smo pristali, uključujući i ZSO – da neko garantuje da se to primeni.
„Još jedna ključna stvar – povod NATO intervencije je bilo kršenje prava Albanaca. Posle 1999. godine se apsolutno krše prava Srba i drugih koji nisu Albanci. Postavlja se pitanje, danas, u 21. veku, da li ja istovremeno mogu da budem i građanin Evrope i građanin sveta i građanin Srbije. Da li Srbin sa severa Kosova može da bude i građanin Kosova i Srbije, da li je problem da neko bude uhapšen ili kažnjen zato što ima srpsku ličnu kartu“, upitao je univerzitetski profesor.
Pivljanin: Pobede od 5:0 su mali odjeci naše gluposti
Pivljanin smatra da je Srbija kad je ušla u te pregovore, posle 2000-ih i posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, izgubila Kosovo i ono što je ostalo od njega, čak i mogućnost da ga u bilo kom obliku povratimo. „To 5:0, 10:0 su mali odjeci naše gluposti svih ovih godina. Rešenje je možda bilo sa Kosovom da se možda razgraniči Srbija i Albanija, ali je to propušteno i nije bilo volje, i kada je povučena naša vojska sa Kosova, ona suprotna strana je igrala s 22 igrača i više, a mi sa 11 sa nanogicama i problem je postajao sve veći, a mi smo bili sve nemoćniji da ga rešavamo, uz poneki delić šansi“, rekao je.
Kosovo čak i nezavisno i priznato od strane Srbije, smatra Pivljanin, ne može biti rešeno. „Jer u srpskom biću, bez obzira da li ono bilo preparirano, potkupljeno, da li mu je bilo objašnjeno da mu Kosovo više ne treba, ostaće jedan bol i žal za svim tim, i surevnjivost, a sa druge strane – Albanci koji bi dobili to Kosovo bi znali da im ono nije pripalo po nekoj višoj pravdi, već da im ga je neko dao i da to zavisi od geopolitičkog rasporeda. I da će možda jednog dana, možda opet doći to pitanje da se rešava na najgori mogući način“, kaže Pivljanin.
„Sačuvati mir i stabilnost – nije fraza“
„Situacija je uvek opasna, uvek može da eksplodira. A režim koristi te rečenice kao podizanje tenzija, a onda se pojavljuje kao spasilac”, rekao je Tadić komentarišući izjave vlasti da se na Kosovu mora sačuvati mir i stabilnost.
Orlović kaže da je moguće da postoje interesi od spolja da se pomeri fokus sa Ukrajine tako što će se na Kosovu otvoriti neki incidenti. U prilog tome, prema njegovoj oceni, govori i koncentrisanje vojnih snaga sa obe strane administrativne linije.
“U tom smislu nije fraza sačuvati mir i stabilnost. Ali važno je šta se krije iza toga. Važno je kako će ljudi da žive, da li imaju normalnost, da li je to oročeno na 30 dana i do koje mere je to transparentno. Pretpostavljam da se krije nešto što bar na neko vreme može da garantuje neku stabilnost”, kazao je profesor na FPN.
Pivljanin je u emisiji izneo, kako sam kaže – “smelu tezu”, da se na Kosovu odvija kontrolisan i dirigovan konflikt koji će omogućiti vlastima da se podigne nivo tenzija dotle da ono što budu uradili se predstavi kao jedino rešenje za spas od rata, progona I pogroma.
“Kad se zaoštri situacija onda je problem priznanja manji, lakše se vari ta žaba”, kazao je Pivljanin.
Tadić ističe da on ne bi priznao kosovsku nezavisnost, već da bi se boro za održivo rešenje uvažavajući albansku stranu.
“Moramo da shvatimo da na Kosovu žive Albanci koji ne žele da prihvate Srbiju kao svoju državu. I mora da se nađe neverovatno kompleksno rešenje. Mislim da će se ponovo okrenuti krugu u kom će se morati razmišljati o kompromisnom rešenju”, istakao je Tadić.
Šta je dobra, a šta loša strana kosovske priče?
Orlović smatra da u Srbiji nije uspostavljen konsenzus oko toga šta mi, kao država, hoćemo po pitanju Kosova.
On dodaje da Kosovo nije ni samo albansko, ni samo srpsko, a da situacija na terenu ima svoje dobre i loše strane. Kako kaže, dobra strana je što se u južni deo Kosova može ići bez problema. Međutim, loša strana je to što se ljudima na severu preti da će biti uhapšeni ili kažnjeni ako ne prebace dokumenta.
Pivljanin napominje da se prenebregava činjenica da južno od Ibra živi duplo više Srba nego na severu Kosova, i da su svi oni integrisani u kosovski sistem.
S druge strane, sever Kosova, opisuje kao meksičku favelu u kojoj vlada bezakonje.
„Sever Kosova, kada sam ja bio tamo pre neku godinu, to je bila jedna meksička favela, opšti kriminal. Tada je svako drugo vozilo išlo bez tablica, pumpe – koje iz nekog betona izlaze pištolji za gorivo. Džipovi ovih momaka koje ovaj režim čas ne poznaje, čas sedi s njima u skupštini, bili su parkirani nasred ulice u Kosovskoj Mitrovici. Vlasti znaju šta hoće, njima Kosovo služi za bildovanje parapatriotizma, da se skrene pažnja. Nikad suštinski nismo ni hteli da znamo šta je interes i nas kao države i ono malo ljudi što je preostalo”, zaključio je Pivljanin.
