U poslednjih šest meseci čak 65 odsto ispitanika smtra da im je bilo uskraćeno ili prekršeno neko parvo ili su se osećali diskriminisano, pokazuju rezultatii istraživanja o diskriminaciji u Severnoj Mitrovici koje je sprovela nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture, a koje je predstavljeno danas u Prištini. Istraživanje pokazuje i da 59 odsto ispitanika nije upoznato sa Zakonom o zaštiti od diskriminacije.
U istraživanju pod nazivm “Analiza istraživanja o diskriminaciji u Severnoj Mitrovici”, koje je nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice predstavila danas u Prištini, navodi se da je etnička pripadnost kategorija po kojoj su ljudi najdiskiminisaniji.
“Čak 45% ljudi misli da je na osnovu etničke pripadnosti, što je slobodno mogu reći frapantan podatak, seksualnog opredeljenja 7%, verske pripadnosti 7%, pola, političkog opredeljenja, što nije malo, jezika koji govorite i drugo. Ali ipak etnička pripadnost je ono što je najveći procenat ljudi koji je odgovorio”, rekao je Dušan Radaković izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice.
U izveštaju se dalje navodi da skoro 70 odsto ispitanika nema poverenje u kosovske institucije.
“Preko 40% ljudi u Mitrovici misli da su to policija, lokalna samouprava, sud i pravosudne institucije, poreska služba, obrazovne institucije, zdravstvene institucije. Veliki je procenat i već se oseća da će biti problema sa policijom i da će biti problema na terenu. Direktno predstavlja sliku stanja pred eskalaciju, pred 26. i nakon toga”, rekao je Radaković.
Većina ispitanika, čak 96 odsto, smatra da diskriminacija ne sme da postoji bez obzira o kojoj zajednici je reč, dok svega 4 odsto njih smatra da je diskriminacija prema nekim grupama ljudi prihvatljiva. Takođe, 34,8 odsto njih, smatra da Vlada Kosova može da utiče da se smanji pojava diskriminacije.
Istraživanje je realizovano u sklopu projekta „Promovisanje ljudskih prava i principa nediskriminacije na lokalnom nivou“ koji finansira Kancelarija Saveta Evrope u Prištini. Šef kancelarije Saveta Evrope u Prištini Frenk Pauer rekao da je Odbor za zaštitu manjinskih zajednica pri Savetu Evrope tu kako bi ojačao srpsku zajednicu
“Ovaj odbor jeste tu kako bi više ojačao srpsku zajednicu i uključio je u proces pomirenja, razvoj njihovih sposobnosti i veću implementaciju Zakona o upotrebi jezika. Ovaj odbor preporučio je upis i registraciju stanovništva, implementaciju presude Ustavnog suda u vezi manastira Visoki Dečani, zatim da drugi jezik u nastavi bude albanski i srpski za drugu zajednicu i tako dalje. Takođe, naglašava potrebu da se priznaju univerzitetske diplome u severnom delu. Ovaj savetodavni odbor preporučuje dalje jačanje pravnog okvira protiv diskriminacije navodeći da je Ombusman dobro razvijen i odgovoran za takva pitanja”, rekao je Pauer.
Prestavljanju izveštaja prisustvovala je i zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi.
“Zabrinjavajući je fenomen da u 21. veku i dalje govorimo, u našoj zemlji 22 godine nakon rata, o raznim predrasudama prema jednom narodu, ja mislim i prema drugim nacijama, da li su to Srbi, Bošnjaci, Romi, Turci, Goranci, koji god da su ovde na Kosovu. Smatram da trebamo razbijati te predrasude, moramo institucionalno raditi na, možda strožijim kaznama, prema oni ma koji to rade”, rekla je Redžepi.
Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić smatra da Kosovo ima dobre zakone, ali da problem nastaje u njihovoj implementaciji.
“Najčešće ti zakoni ostaju samo slovo na papiru. Ono zbog čega Kosovo ima dobre zakone je, jedan od razloga je, što je pratilo upustva i odluke koje je donosio Savet Evrope u svojih, preko 70 godina postojanja, jer su odluke Saveta Evrope u suštini iskristalisale i uticale na zakonodavstvo cele Evrope, a i šire”, rekao je Rapajić.
Analiza istraživanja o diskriminaciji u Severnoj Mitrovici rađena je onlajn, na dva jezika – srpskom i albanskom, u period od 25. aprila do 25. maja, a učestvovalo je 207 ispitanika iz Severne Mitrovice od čega je 52 odsto žena.
