Psihološko nasilje nedovoljno vidljivo za kosovsko društvo

Psihološko nasilje jedno je od najzastupljenijih oblika nasilja nad ženama na Kosovu, međutim o njemu se u javnosti ne govori dovoljno, niti ga institucije i društvo prepoznaju u dovoljnoj meri rečeno je na debati “Psihološko nasilje kao oblik nasilja nad ženama”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Sa debate je poručeno da je podizanje svesti kako žrtava, tako i predstavnika institucija i kompletnog društva o ovoj vrsti nasilja od ključnog značaja. 

Programska direktorka nevladine organizacije “Žensko parvo” Tijana Simić Lavali rekla je da se psihološko nasilje na Kosovu još uvek ne prepoznaje u dovoljnoj meri kao oblik nasilja nad ženama, jer kako navodi u kosovskom društvu još uvek preovladavaju patrijahalni stavovi.

“Veoma često institucionalni servisi, odnosno institucije kao što su policija, sud i tužilaštvo ne mogu da procene i ne znaju tačno na koji način da definišu to kao krivično delo”, navela je Tijana Simić Lavali.

Simić Lavali je istakla i da se psihološko nasilje vrlo teško dokazuje, jer njegove posledice nisu uvek vidljive. Smatra da je i manipulacija žrtvama takođe oblik psihološkog nasilja.

“To je jedan od prvih vidova nasilja nad ženom u porodičnom nasilju, to je vid manipulacije gde žena krene sebe da preispituje, svoja iskustva i događaje u kojima je ona direktno bila akter. Vrlo često kad žrtve dođu kod nas, jedna od prvih stvari koju mi njima kažemo je  – nisi luda, s tobom je sve u redu i ti apsolutno ništa nisi kriva. Šta god da si uradila i šta god da si probala isto bi bilo, rezultat bi bio isti jer je problem u njemu”, kaže Simić Lavali.

Prema rečima psihološkinje Visare Beriše, koja je i izvršna direktorka NVO “Assist Kosovo”,  žrtve psihološkog nasilja se, kako kaže, moraju edukovati prvenstveno o tome “šta je psihološko nasilje i kako ga prepoznati, pa tek onda raditi na tome kako da iz manipulativnog odnosa izađu”.

“Psihološko nasilje stvara nesigurnost kod žrtve putem zastrašivanja, pretnji ili kao što piše u kaznenom zakonu i različitih drugih oblika ucena. Međutim ono što je važno je da se žrtve moraju detaljnije upoznati sa obilicima nasilja, a  znamo da zapravo o tome postoji jako malo informacija. Psihološko nasilje uglavnom stvara konfuziju kod samih žrtava zato što je žrtvama u tom položaju jako teško da sebe identifikuju i prepoznaju kao žrtvu psihološkog nasilja. To je jako teško uraditi sam i shvatiti i zbog toga mnoge žrtve normalizuju nasilje jer su navikle da tako žive”, rekla je Visare Beriša.

Savetnica Misije Euleksa za rodnu ravnopravnost Kjara Taljani kazala je da je ova misija u saradnji sa NVO “Žensko parvo” u cilju podsticanja žrtava da prijave psihološko nasilje sprovode  kampanju „Nema modrica = Nema nasilja. Znaci nasilja nisu uvek vidljivi”.

“Jako je važno da imamo kampanje koje se odnose psihološke nasilje da bi žrtve nasilja saznale kakva je to vrsta nasilja. Takođe smatramo da je neophodno raditi i na podizanju svesti žrtava o činjenici da je psihološko nasilje oblik porodičnog nasilja”, rekla je Kjara Taljani.

Na debate je istaknuto da je pored edukacije žrtava neophodno, podizanje svesti i predstavnika nadležnih institucija, jer se psihološko nasilje kao krivično delo tretira tek od pre tri godine..

“Mi smo imali aktivnosti u vidu treninga, na kom su učestvovali sudije, tužioci, policajci,  kao i predstavnike Kancelarije za pomoć žrtvama. Trening je bio o psihološkom nasilju, kako ga prepoznati, šta kaže zakon i kako rešavati probleme”, rekla je Kjara Taljani.

“Kad žrtva dođe u policiju, tužilaštvo, sud, centar za socijalni rad, to je jedan krug. Sve institucije moraju apsolutno da rade svoj posao, jer ako jedna institucija ne radi svoj posao kako treba onda sve to negde koči ostale i žrtva prolazi kroz sekundarnu viktimizaciju”, rekla je Tijana Simić Lavali.

Visare Beriša kazala je da je jedan od razloga što žrtve u mnogim slučajevima ne prijavljuju nasilje i nepoverenje u institucije.

“Žrtve vrlo često odluče da ostanu sa nasilnikom zbog nedostaka poverenja u institucije. A upravo su institucije te koje bi trebale nama da služe. Tako da ih mi moramo ohrabrivati da nastave da prijavljuju i da govore o svojim slučajevima čak i ako dolazi do različitih neuspeha u adresiranju tih slučajeva”, rekla je Visare Beriša.

Pojedine učesnike debate zanimalo je i koliko je i na koji način mobing zastupljen u kosovskom društvu.

“Nažalost ti podaci ne postoje i na tome se veoma malo radi, ali mobing je zastupljen.  Žene su veoma često izložene i seksizmu i seksualnom uznemiravanju na poslu. I to se ne prepoznaje kao problem – što su ti dobre noge danas, pa samo sam ti rekao što su ti dobre noge, što se ljutiš… Danas je ženama lakše da prećute, samo da prođu i pored šefa i pored kolege nego da se suprotstave jer ne postoji razumevanje i podrška”, rekla je Simić Lavali.   

Debatu na temu „Psihološko nasilje kao oblik nasilja nad ženama“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene (PCI).

Izvor :
Medija centar Čaglavica