Nenajavljena poseta Miroslava Lajčaka Prištini i sastanak sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtjem je, po mišljenju Ognejna Gogića, Violete Oroši i Miodraga Milićevića, nastojanje da se krizna sitaucija koja postoji na Kosovu drži pod kontrolom.
Učestale posete evropskih i američkih zvaničnika, a pre svega Miroslava Lajčaka, politikolog Ognjen Gogić ne vidi kao strategiju, već više kao improvizaciju, simulaciju i popunjavanje vakuuma koji postoji kada je dijalog Beograda i Prištine u pitanju. Iako, kako kaže, i EU i SAD pokušavaju da pregovore predstave kao važno pitanje oni, dodaje Gogić, ne znaju šta bi sa njim.
„Ja ne vidim da oni imaju jasnu politiku i strategiju prema ovim pitanjima, to je više krizni menadžment. Mislim da oni više žele da budu prisutni i aktivni kako bi sprečili da se kriza na Kosovu rasplamsa i eksalira i da neki drugi akteri, a pre svega Rusija, iskoriste tu priliku da uđu na prostor. Tako da više mislim da je u pitanju napor da se situacija drži pod kontrolom, da se upravlja tom krizom koja je kontinuirana, ali ne nužno da vode politiku koja treba da vodi ka rešavanju otvorenih pitanja i to pre svega statusa“, kazao je on.
Gogić je dodao da se ipak pokazalo da evropski i američki zvaničnici uspevaju da tenzije na severu Kosova drže pod kontrolom, podsećajući da su u julu mesecu uspeli da spreče eskalaciju.
„Oni su relativno uspešni u tome da tenzije drže pod nekom prihvatljivom kontrolom, u meri koja može da se toleriše i sprečavaju da tenzije prerastu u ozbiljniji sukob, ali ne vidim da oni uspevaju da nađu trajna i održiva rešenja za otvorena pitanja. To je više stavljanje flastera na ranu ili gašenje plamena nego što je rešavanje suštinskih pitanja koja stoje u osnovi ovih sukoba. Ova kriza je pokazala da EU i NATO, ali i zemlje Kvinte više naginju ka Kosovu i više daju za pravo da su ove mere koje je Priština povlačila po njihovom stanovištu ispravne, tako da su srpsku stranu dovodili u defanizivu. Srpska strana ostaje veoma nezadovoljna i frustrirana tim rešenjima koja se dostižu, ali mora da popušta pošto je EU i politički i vojno na neki način stala na stranu Prištine“, rekao je Gogić.
Iako nije zvanično najavljena, najnoviju posetu Lačjaka Prištini pojedini kosovski mediji su uspeli da isprate i dobiju njegovu izjavu nakon sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Za dugogodišnju novinarku iz Prištine Violetu Oroši zanimljive su dve stvari vezane za posetu specijalnog predstavnika EU za dijalog: prva je da „ovoga puta nije otputovao u Beograd“, a druga je, kako kaže, demantovanje Vučićeve izjave da „EU traži novi model u dijalogu“.
„U svakom slučaju, nakon poslednjeg susreta Kurtija i Vučića u Briselu kada je postignut sporazum o korišćenju putnih dokumenata, očekuje se da ubrzanijim tempom ovaj dijalog bude nastavljen. Kao što se zna, kosovska vlada insistira da automobilske tablice u srpskim sredinama treba da se promene do novembra meseca, a Vučić je već rekao da se to neće dogoditi, što može da dovede do novih tenzija. Verujem da je Lajčak posvetio deo jučerašnjeg susreta sa Kurtijem ovom veoma osetljvom pitanju“, kazala je ona.
Orošijeva smatra da posete Lajčaka i emisara iz Nemačke i Francuske imaju za cilj upravo smirivanje tenzija koje su podgrejane izjavama Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
„I to što se pojavljuju razni natpisi, razne etikete i poruke na severu Kosova, to očigledno radi određena grupa ljudi sa ciljem da i dalje održava taj neki međuetnički nacionalizam ovde na Kosovu, da preplaši obične ljude“, rekla je ona.
Violeta Oroši ne veruje da će doći do fizičke eskalacije nasilja na severu u novembru, ali ističe da one psihološke postoje i da nisu prijatne.
Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević smatra da je Lačakova poseta imala za cilj pripremu predstojećeg susreta na najvišem nivou između zvaničnika Beograda i Prištine.
„Moja pretpostavka, a verujem da je to i mišljenje većine ljudi, imajući u vidu postojeću krizu vezano za sporazum o slobodi kretanja, da će to zapravo biti prva taćka dnevnog reda, jer naprosto niko ne bi želeo da se ponovo generiše neka nova kriza, poput one koje smo videli krajem jula meseca i da su ovo pokušaji da se zapravo takav scenario izbegne. Ne mogu da budem stopostotno siguran, ali verujem da su i jedna i druga strana posvećene da dođe do bilo kakvog izbegavanja direktne konfrontacije i da se rešenje nađe tokom, ako ne narednog, onda tokom naredna dva sastanka u Briselu. On će napraviti temelj makar kada je sloboda kretanja u pitanju. Tu se pre svega misli na lične karte i registarske oznake, oko čega je bilo jako mnogo problema poslednjih meseci“, kazao je Milićević.
On veruje da će jedna od tačaka predstojećeg susreta Vučića i Kurtija biti i „za Prištinu nepopularno formiranje Zajednice srpskih opština“.
„To će biti pravi izazov, ne samo za kosovsku Vladu, već za sve aktere koji su uključeni, bilo direktno ili indirektno u proces dijaloga. Ne smemo izgubiti iz vida delovanje Samoopredeljenja u momentu kada je Kurti bio u opoziciji. Podsećanja radi, bilo je peticija protiv formiranja ZSO i čitavo političko delovanje Kuritja i Samoopredeljenja bilo je negiranje procesa dijloga i kampanje usmerene ka protivljenju formiranja ZSO. Biće to jedan od najvećih izazova koji nam predstoji“, dodao je Milićević.
Komentarišući sve učestalije izjave stranih diplomata o potrebi formiranja ZSO, Ognjen Gogić navodi da ne očekuje da će one uticati na prištinsku stranu da ispuni briselsku obavezu. Međutim, pritiske EU i SAD na Kurtija očekuje i u narednom periodu, kako po pitanju ZSO, tako i imovine manastira Visoki Dečani.
„To će raditi sa namerom kako bi potom vršili pritisak na Beograd da se postigne sporazum o normalizaciji. To je više korak koji oni žele da preduzmu kako bi izvršili pritisak na Beograd. Ali, istovremeno mi više od pola godine slušamo kako „Srbija mora da uvede sankcije Rusiji“ i ništa se nije desilo. Koliko su ti evropski zvaničnici bili uspešni u tom pritisku na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, toliko će biti uspešni i u pritisku da se rešavaju ta zahtevnija politička pitanja“, kazao je Gogić.
Objašnjavajući iznenadni dolazak Lačaka u Prištinu, portparol EU Peter Stano rekao je da se ne najavljuje svaki radni sastanak, ali je istakao da su prethodno specijalni predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak i izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara su u razgovorima u Prištini i Beogradu „preneli jasnu poruku da se sad najodlučnije i brzo mora krenuti u rešavanje zahtevnih političkih pitanja u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa, tako da nema mesta zaoštravanju na terenu“.
