U prvoj godini od stupanja na snagu vizne liberalizacije za Kosovo 50% mladih Srba iz opština Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce planira da napusti Kosovo u potrazi za poslom i boljim životom, rezultati su istraživanja “Percepcije budućnosti i profesionalnih perspektiva mladih na Kosovu” u ovim opštinama “nakon odluke Evropske unije o liberalizaciji viza od 1. januara 2024. godine”.
U istraživanju koje je sproveo Institut za za javna istraživanja – Gračanica istaknuto je da su od tog procenta 60% muškarci sa preduniverzitetskim obrazovanjem.
Glavni razlozi zbog kojih mladi ljudi planiraju da se isele sa Kosova su nestabilna bezbednosna i ekonomska situacija i lični razlozi.
„Većina ispitanika ocenila je svoju ekonomsku situaciju kao lošu, procentom koji se kreće između 21,9% i 59%. Među njima 44% ispitanika svoju bezbednosnu situaciju na Kosovu vidi kao veoma lošu, dok njih 27,1% smatra da je situacija delimično loša. Iz grafikona percepcije lične situacije može se zaključiti da većina ispitanika to jest 41,7% ne percipira svoju ličnu situaciju kao lošu dok njih 17,6% smatra da je situacija dobra. Takođe 36,1% ispitanika je nesigurno u vezi sa svojom ličnom situacijom, dok 4,6% smatra da je veoma dobra“, rekla je Smiljana Jovanović viša istraživačica Instituta za javna istraživanja-Gračanica.
Na konferenciji za novinare je rečeno da je najveći broj ljudi koji ne žele da napuste Kosovo starosti iznad 45 godina.
„Osnovni razlog je jednostavno dobro mi je, nije mi loše, neću, za sada mi je dobro. Ali takođe u toj grupi ispitanika je najveći procenat onih koji pominju identitet – verska osećanja, pripadnost zajednici, porodica, sva druga merila su dali koja se veoma razlikuju od onih koja smo dobili od mlađih ljudi“, rekao je Vladan Trifić izvršni direktor Instituta za javna istraživanja – Gračanica.
Pored bezbednosne i ekonomske situacije koja je jedan od glavnih razloga zašto ljudi planiraju da napuste Kosovo u šest većinski srpskih opština južno od Ibra postoje i specifični razlozi u zavisnosti od toga koja je opština u pitanju.
„Mogu reći da je u Gračanici i Štrpcu možda najveća razlika gde ljudi, odnosno omladina, ostaje zato što ima drštvo, ima s kim da popije kafu na kraju krajeva, s kim da se druži, gde da ode, gde da izađe, dok u ostalim opštinama, pogotovo Novom Brdu, Partešu, Ranilugu i Klokotu ta mogućnost je smanjena, jer je već omladina otišla i nemaju s kim ni da se druže, ni da provode to slobodno vreme“, rekla je Jovanović.
Institut za javna istraživanja – Gračanica uputio je i preporuke vlastima u cilju pronalaženja rešenja ze probleme zbog kojih građani većinski srpskih opština južno od reke Ibar nameravaju da napuste Kosovo.
“Relokacija fondova međunarodnih organizacija i institucija iz sektora dobre uprave, vladavine prava i ljudskih prava u sektor održivog ekonomskog razvoja. 2. Preduzimanje konkretnih koraka na polju privlačenja direktnih stranih investicija na Kosovu. 3. Kreiranje strategije za održivu industrijalizaciju Kosova. 4. Formiranje razvojnog fonda za preduzetništvo, poljoprivredu i turizam na nivou lokalnih samouprava. 5. Striktno poštovanje Ustavom zagarantovanog procenta/kvote zaposlenih u javnom sektoru iz redova nevećinskih zajednica; 6. Nepovredivost i eksteritorijalnost za Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i nepovredivost duhovne, kulturne i istorijske kako materijalne tako i nematerijalne baštine srpske pravoslavne crkve; 7. Očuvanje i razvoj prosvetne, kulturne, jezičke, identitetske autonomije srpske zajednice. 8. Razvoj i neometano funkcionisanja sistema zdravstvene i socijalne zaštite; 9. Unapređenje javnih politika u sledećih 5 sektora na Kosovu: Vladavina prava u oblasti zaštite zajednica; Održivi ekonomski razvoj; Obrazovanje; Zdravstvena zaštita i socijalna zaštita; Bezbednost i politička stabilnost”, naveo je Trifić.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 700 ispitanika u šest većinski srpskih opština južno od reke Ibar: Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce kroz 12 fokus grupa i ankete.