U zgradi opštine Leposavić upravo je započela javna rasprava, koju je sazvala kosovska vlada a u vezi sa eksproprijacijom zemljišta u selima Dren i Lešak – od januara ove godine.
Sednici prisustvuju troje predstavnika Sektora za eksproprijaciju iz Prištine. U pitanju su direktor Sektora za eksproprijaciju, Afrim Murati, Samir Brući takođe iz ovog sektora, kao i Dorontina Demaj – ekspert za geodeziju.
Sednici prisustvuju troje predstavnika Sektora za eksproprijaciju iz Prištine. U pitanju su direktor Sektora za eksproprijaciju, Afrim Murati, Samir Brući takođe iz ovog sektora, kao i Dorontina Demaj – ekspert za geodeziju.
Takođe, u sali opštine Leposavić nalaze se i nekoliko advokata, među kojima i Nebojša Vlajić. Takođe, raspravi prisustvuje i pravni ekspert, Dragutin Nenezić.
U sali je desetak građana, kao i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić, Zoran Todić.
Sednicu obezbeđuje nekoliko pripadnika Kosovske policije, kao i EULEX-a.
Među prisutnima je i srpsko civilno društvo, koje je prethodno izrazilo bojazan da će današnja rasprava biti samo deo zakonke forme kosovske vlade.
Iako je zakonski, kako su upozorili advokati i Evropska unija, rasprava trebala da bude organizovana ranije – ona se održava nakon što su na samom zemljištu pre dve nedelje već započeli pripremni radovi, a da o tome niko nije bio obavešten.
Za vlasnike parcela ceo proces je netransparentan. Oni ne samo da nisu znali da će njihova zemlja biti predmet eksproprijacije, već su na samom terenu, kada su uočili građevinske mašine, saznali i da će na njima biti izgrađena policijska baza.
Vlasnici su 25 hektara zemlje, od ukupno 83 u opštini Leposavić – koliko je ovog pita kosovska vlada proglasila za imovinu od javnog interesa. Ostatak je društveno i opštinsko vlasništvo. Ni sama lokalna samouprava, o ovoj odluci nije bila obaveštena.
A to je samo deo od ukupno 138 hektara zemljišta u ovoj, ali i u opštini Zubin Potok, koje kosovska vlada ekspropriše.
Advokat Vlajić: Poništiti odluku o eksproprijaciji, građani ne žele kasarnu
Advokat Nebojša Vlajić koji zastupa veliki broj građana Drena u opštini Leposavić koji je tužio Vladu Kosova zbog odluke o eksproprijaciji zemljišta, rekao je na javnoj raspravi koja se održava u Leposaviću da je tužba podneta kako bi se preliminarna odluka o eksproprijaciji proglasila nezakonitom. On, ali i njegovi klijetni traže da se utvrdi da ne postoji poseban javni interes i da se obustavi postupak eksproprijacije.
Vlajić je kazao da su građani Drena upoznati sa pravom o nadoknadi štete prilikom eksproprijacije ali da, kako je naveo, nikome ne treba nekoliko stotina ili hiljada evra, te da oni nisu tužili vlast da bi dobili novac. „Oni su tužili jer ne mogu da se pomire sa ovom eksproprijacijom, oni žele da se situacija vrati u pređašnje stanje, da se ukinu započete radnje, da se policija i grđaevinske mašine sklone sa lica mesta i da se njihova zemlja koristi onako kako su je uvek koristili. To je jedini zahtev građana“, rekao je pravni zastupnik meštana Drena.
Vlajić je naglasio da je ovaj proces koji je sprovela vlada Kosova nezakonit i tajanstven, te da ovdašnji građani a ni opštna Leposavić nisu partneri centralnih institucija. „Teško je sada shvatiti da mi imamo isti cilj. Niko u ovoj sali ne veruje u poštene namere ove vlade. Vlada je ovaj postupak sprovodila tajno, bez ikakavog obaveštavanja građana, čak ni danas od vas nismo dobili odgovor. Koji je to zakoniti javni cilj, šta to vlada hoće da gradi, kako mi možemo da osporimo nepostojanje odluke ako ne znamo šta će da se gradi? Vi ste rekli da će to služiti za ekonomski razvoj, to ne znači ništa, hoćete da gradite luna park, ili ćete da gradite policijsku ili vojnu bazu, niko nam to nije rekao. Došli smo do toga da je policajac pre petnaest dana, verovatno iz nepažnje rekao da on obezbeđuje radove na izgradnji baze pogranične policije. Jel objasnila vlada šta će pogranična policija i njena baz 15 ili 10 km od granice?“, upitao je Vlajić nadležne iz Prištine.
Istakao je da „javni cilj“, kako ga predstavljaju predstavnici Vlade Kosova mora da bude opravdan. „Ako ne znamo koji je cilj, ne može ni da ocenjujemo njegovu opravdanost. Vi ste nam navodili razne primere, auto puteve ili škole koje se grade. To je samo po sebi jasno – da auto putevi trebaju svima ili škole, ne treba niko da nas ubeđuje, ali treba da nas ubedi šta će baza, bilo kakva, policijska ili vojna. To se nekada zvalo kasarna. Šta će kasarna u jednom malom selu? Koji je to javni interes kada ga niko ne želi, kome to koristi?“.
Vlajić je podvukao da Zakon o eksproprijaciji govori o obavezama, te da je postupak eskproprijacije predmet strogih ograničenja, postupaka pravila i uslova koji su utvrđeni ovim zakonom. „Vlada je eskproprijaciu počela tako što ne poštuje nijedno pravilo, nijednu proceduru koju je sama propisala. Tako ne može da se radi. To je najgrublje kršenje ljudskih prava. Ja vas pozivam da date bilo kakav primer da su u južnom delu kosova bageri počeli da kopaju i riju po tuđoj privatnoj zemlji a da vlasnici o tome nisu obavešteni. To se nije desilo nikada i ne treba da se dešava, ali ovde se desilo. Ljudi su se u Drenu probudili i gledali teške građevinske mašine, koje nikada pre toga u selu nisu bile kako preoravaju njihovu zemlju. Građani su s pravom ogorčeni, oni nemaju gde da dobiju informaciju, vlada ne govori ništa, krije i ćuti, a takođe vlada ne daje objašnjenja ni loklanoj samoupravi, to je zbog toga što vlada ni lokalnu samoupravu ne smatra za saradnika i ne smatra za svoje saveznike, i vlada je tu u pravu. Niko ne može da bude saradnik u takvom jednom poduhvatu. Niko neće podržati vladu u nameri da vam uzme ono što generacijama vaša porodica poseduje i koristi, ono imanje koje vam je deda i pradeda i možda još neko stariji ostavio“.
Pravni zastupnik je upitao „šta će dobiti ovi ljudi kada dobiju kasarnu na pet ili deset metara od svog dvorišta“. „Gde je desetine teških vozila koje turira svakog dana, gde će desetine i stotine policajaca ili vojnika u uniformi da radi danju i noću, dobiće bodljikavu žicu i betonske zidove od pet metara, dobiće reflektore koji će svetleti celu noć. Doći će do toga da žensko dete neće moći da puste na tom zemljištu koje je privatno nalaze se bazeni…. Dobićemo bazu na zemljištu gde se već pedeset godina nalaze bazeni za vodu. Selo, ljudi i stoka piju vodu sa tog zemljišta. Kada se bilo šta sagradi oni će ostati bez vode. Ako se ova predložena eksproprijacija nastavi, način života ovoga sela biće apsolutno promenjen i uništen, tu više nema života“, naglasio je advokat Vlajić.
Predstavnik Odeljenja za eksproprijaciju Avni Murati govorio je da se ciljevi eksproprijacije ne mogu postići na drugi način. Vlajić je kazao da mogu. „Mi ne ne znamo da li je vlada razmotrila takvu mogućnost? Drugo jasno je da postoji velika površina državnog i društvenog zemljišta. Zašto išta mora da se gradi u centru sela, u selu, neka idu na drugo mesto, to niko ne želil da spreči. Šta će tu? To upravo govori da nema javnosg interesa, jer je privatni interes važniji od ovog javnog, a za javni ne znamo koji je. Taj infrastrukturni objekat mora da bude od javnog značaja. Dok se ne objavi šta to treba da se gradi, mi ne možemo procenjivati njegov javni značaj“.
Vlajić je takođe istakao da je Zakon od eksproprijaciji jedan od najstrožijih zakona na Kosvu, te da predviđa prava za one koji su objekti eksproprijacije. „Ove prve obaveze svoje je vlada potpuno ignorisala. Javnu raspravu je sprovela danas a prve odluke za sela Bistricu i Košutovo donete su pre više od pola godine. Da je vlada imala poštenu nameru mogla je i morala da sprovede javnu raspravu još u to doba, zbog toga sam rekao da nema poštene namere kod vlade, tj. mi je ne vidimo. Šta je još vlada morala da uradi, morala je da obavesti objekte eksproprijacije, građane ali i opštinu, morala je da u tiražnim dnevnim novinama objavi odluku o eksproprijaciji, nikada nije objavila. Morala jeda na jeziku građana kojih se to tiče objavi odluke i da im da pravo da u tom postupku učestvuju. Građani u ovom postupku učestvuju tako što su to svoje pravo sami uzeli, niko ih o tome nije obavestio, ali su ljudi videli šta se iza brda valja“.
Murati: Obavešteni građani i opština
Međutim, predstavnik Odeljenja za eksproprijaciju u Prištini Avni Murati je naglasio da je Vlada Kosova odmah donela odluku, te da je ona objavljena u novinama. „Mi smo obavestili za ovu javnu raspravu i svaki vlasnik, svakom vlasniku smo poslali u kovertama odluku na srpskom jeziku, Zakon o ekspropirjaciji na srpskom jeziku i administrativna upustva na osnovu čega se vrši procena imovine“.
On je rekao da je i predsedniku Opštine leposavić poslao obaveštenje. „Za sve imamo te koverte i za Srbe smo objavili odluku što se tiče javnog cilja, Odeljenje za eksproprijaciju kada usvoji odluku za eksrproprijaciju vodi računa o javnosti cilj koji smo istakli u članu 4, gde je jasno istaknuto da gradnja državnih i međuopštinskih puteva“, rekao je Murati.
Naveo je će svi komentari izneti na javnoj raspravi biti razmatrani jedan po jedan.
„Zakon o eksproprijaciji predviđa donošenje preliminarne odluke, a posle nje postoji period od 12 meseci unutra kojeg treba doneti konačnu odluku. Svaka stranka ili vlasnik zemljišta ima prava da se usprotivi procesu eksproprijacije“, rekao je Murati i dodao da su izvršili pripremne radove za eksproprijaciju.
„U celom svetu se pripremni radovi, merenje terena vrše pre procesa eksproprijacije. Mi smo ovde na javnoj raspravi da dobijemo napomenu pošto je u pitanju izgradnja puta, proširenje, to je za građane i ekonomski razvoj“.
Advokat Mitrović: Postupak tajnovit, kao i vlada
Advokat Srđan Mitrović kazao je da u ovom postupku postoji tajnovitost, kao i u postupanju Vlade.
„Očekivao sam od vas da nam direktno kažete koji objekat se ovde gradi. Po meni ne možemo imati dalju raspravu o tome i ona ne može da bude efektivna ako ne znamo za šta ste vi kao odeljenje o eksproprijaciji podneli zakon. Vi ste prekrišili zakon“, rekao je Mitrović.
Napomenuo je da kada je u pitanju ekproprijacija Vlada treba da donese zahtev i tome upozna učesnike javne rasprave.
„Obaveza vlade je da da detaljan opis cilja namene za koji se traži ekproprijacija. Ja od vas zahtevam da nam kažete za šta ste vi podneli zahtev, ko je podneo zahtev i rešio da počnu pripremni radovi“, upitao je Mitrović.
Dodao je da je vlada delovala samoinicijativno što joj, kako je naveo, omogućava član 7.
„Naša odluka odnosi se na proširenje ulice i asfaltiranje puta“, rekao je Murati.
Nakon ovog odgovora salom se začuo aplauz.
Murati je dodao da se ovom odlukom omogućava komunikacija i promet ljudi.
Mitrović je kazao da u slučaju kada se radi o putevima, to menja značaj javnog interesa. Kao i da bi ljudi koji su pogođeni ekproprijacijom to razmotrili.
„Odluka Vlade od 2. februara je nejasna. Vi ste bili u obavezi da taj zahtev prosledite, da mi znamo o čemu raspravljano. Vlada je taj zahtev trebala da ustupi svakom posredniku ili vlasniku zemljišta. Vi to niste uradili“, rekao je on.
Murati je naveo i da je ovo samo početak razmatranja, te da će nakon javne rasprave govoriti o daljim koracima.
Krstović: Nije vreme, ne treba ovo Kosovu
Dragiša Krstović, nekadašnji funkcioner i poslanik u Skupštini Kosova rekao je da sada nije sada momenat da se ovako nešto gradi u opštini Leposavić. „Ovo je prostor gde ljudi žive vekovima, a ovaj projekat kako je najavljen može samo da nanese negativne posledice ljudima ovoga kraja, ljudi u ovom kraju su vekovima ovde i oni žele tu da nastave da žive za sva vremena, a ovo može i te kako da utiče na donošenje neke drugačije odluke. To ne treba ni Kosovu, ni centralnim vlastima u Prištini. Ja mislim da je sve drugo izbegnuto sa vrlo jasnim razlogom jer se htelo da se ovo progura nekako i da se ne oseti otpor“, rekao je Krstović dodajući da ovu odluku treba poništiti.
Todić: Neće vam to proći bez obzira što opština ne funkcioniše
Zoran Todić, bivši gradonačelnik Leposavića je takođe kazao da je odluka nelegalna i nelegitimna i da su ljudi direktno pogođeni. Naglasio je da je Zakon o eksproprijaciji dobar ali ga vlada i ministarstvo ne tumače kako bi trebalo, niti ga tako sprovode.
„Vi ste danas ovde pozvali na ovu javnu raspravu gde ste uključili temu eksproprijaciju koju ste sproveli još prošle godine. Da stvar bude gora , na parcelama u Košutovu i Bistrici su već izgrađeni objekti i skrivenim namerama to pokušavate da upakujete i ovde. Neće vam proći bez obzira što opština nije u funkciji“, rekao je Todić.
Naglasio je da su odluke protivpravne, protivustavne i sprovodi se u trenutku kada opština ne funkcioniše.
On je rekao da su Srbi sa severa ostavke podneli upravo zbog protivpravnih i protivzakonitih odluka koje sprovodi vlada Aljbina Kurtija.
Istakao je da je sporna površina za koju je vlada donela odluku da se izvrši eksproprijacija 83 hektara, od kojih je 13 u privatnom vlastništu, 6 u društvenom, a jedna u opštinskom. Neodgovorno što je eksproprijacijom uključeno i groblje, rekao je Todić.
Kaže i da su u ovom kraju „do zuba naoružani pripadnici specijalne policije Kosova“, te da to utiče na stanovništvo koje ovde živi jer se odluke sprovode „uz upotrebu oružane sile“.
„Nama ne trebaju ovde vojne baze“, poručio je Todić.
Meštani: Zašto nam ne kažete šta gradite?
Miroljub Josović meštanin sela, ima četiri parcele koje su obuhvaćene procesom eksproprijacije.
„Niko neće da nam kaže zašto ste došli i po tome vidimo da smo građani drugog reda, nas ne pita niko ništa“, rekao je Josović.
„Četiri inžinjerijske mašine, 70 naoružanih policajaca do zuba, bombe, sprejevi, ja mislim da se to tako ne radi. Ako radiš nešto legalno, ne treba ti policija. Pre četiri dana kada sam pošao ka Leposaviću, vaši policajci su bili naoružani i mene su zaustavili tu, a živim tu 50 godina, tražili ličnu kartu da vide ko sam i šta sam, pretresli auto. Unazad šest meseci, isto vaši ljudi u civilu, naoružani, na mestu gde se nalaze mašine su snimali. I to sve bez znanja lokalne samouprave i nas koji tu živimo tu vekovima. Vi pričate o zakonima, a sami ste ga prekršili. Ako se nešto radi u javnom interesu, onda se ne dolazi sa puškama. I posle kažu, „Srbi su krivi, izazivaju incidente““.
Pitao je šta će to biti, poligon ili pista za sletanje. „Što nam ne kažete šta gradite? Nama para ne trebaju, ne trebaju nam vaši policajci. Tu mi deca žive, muška, ženska. Deca mi kažu da šta radi onaj čika ovde? Kako bi se dotični gospodin osećao da mu se ćerka od 16 godina sprema da izađe. Ako se baza izgradi, to ne vodi ničemu nego proterivanju naroda. Ta naša imovina, privatna, i društvena, koja je oduzeta, mi nemamo gde da odsečemo badnjak, da isečemo drva da se grejemo“. Kazao je da odatle 60 meštana odatle pije vodu.
Murati je rekao da su zabeležene sve zabrinutosti građanima i da će one biti prenete nadleženima, te da će u skladu sa zakonom pismenim putem obavestiti o daljim odlukama.
Meštani sela Drena će svojim telima braniti svoje selo, rekao je jedan od prisutnih nakon što je Murati zatražio da se javna rasprava okonča. Još jedan od prisutnih je rekao da ovom odlukom nema života za ovdašnje stanovništvo.