Odugovlačenje i nespremnost na bilo kakav kompromis

Neuspelu poslednju rundu pregovora Beograda i Prištine analitičari vide kao izraz nespremnosti dve strane na kompromise, a deo odgovornosti za neuspeh vide i u evropskoj administraciji. Nejasno hoće li biti novog sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija do kraja godine.

U Briselu su razgovori na nivou glavnih pregovarača i eksperata Beograda i Prištine vođeni juče i prekjuče tokom celog dana. Zbog nesaglasnosti oko teme pregovaranja, uopšte nije ni došlo do zajedničkog sastanka dve delegacije. Posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak istakao je da očekuje napredak u ovim razgovorima, a podršku za to su mu pružile i Sjedinjene Američke Države.

Sagovornici RTV Kim veruju da se zbog ovakvih postupaka dveju strana u pregovorima ne može očekivati neki ozbiljniji pomak u skorije vreme.

„Nerealn je pristup obe strane u vezi sa neophodinim rešenjem koje se godinama, bez razloga, produžava. Ne vidim da postoji iole spremnosti bilo koje strane da dođe do eventualnog kompromisa. Ne možemo da vidimo jasne indikatore koji govore u prilog činjenici da postoji, eventualno, spremnost da se dođe do nekakvog rešenja. Bilo kako bilo, mislim da će se dijalog produžiti godinama“, smatra profesor i politički analitičar Beljulj Bećaj.

Njegov kolega Mazlum Baraliju veruje da krivicu treba tražiti u srpskoj strani i to zbog insistiranja da se vode pregovori oko Zajednice srpskih opština (ZSO).

„Dijalog između Kosova i Srbije nije na pravom putu. Ima problema zbog neusaglašenosti stavova, pogotovo stava Beograda, jer insistira na onom što je već dogovoreno na početku kontakata na najvišem nivou kada je utvrđen dnevni red sastanaka i tok dijaloga. Beograda grčevito inisistira da se selektivno razgovara o određenim pitanjima, pre svego o ZSO, i to je uzrok neodržavanja sastanka između Petkovića i Bisljimija“, kazao je Baraliju.

On je dodao da i Evropska unija ima odgovarajući stepen odgovornosti jer nema jedinstven i čvrst stav o tome kako bi se išlo napred.

Sa njim se slaže i politikolog Ljubomir Stanojković koji smatra da je glavni krivac upravo međunarodna zajednica.

„Pre svega, Evropska komisija nije dovoljno aktivna i odlučna da ono što se do sada usaglasilo i potpisalo mora da se sprovede. Ne postoji energičnost, da ili se nagradi ili kazni onaj koji ne sprovodi dogovoreno“, naveo je on.

Dalji tok razgovora će zavisiti od ponašanja američke administracije, smatra Stanojković i podseća da je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar, koji je i specijalni američki predstavnik za Zapadni Balkan, najavio da će američka administracija biti mnogo prisutnija u dijalogu.

„Ono što bi moglo uticati da ne vidimo neki skoriji rezultat ovog dijaloga, to je da ćemo uskoro imati izbore i u Srbiji. Međutim, imamo kosovsku vladu koja u ovom momentu ne želi da razgovara na temu ZSO, na čemu Beograd s pravom insistira. Kosovska vlada, ako želi neki napredak u dijalogu, mora nešto predložiti na temu ZSO, a ona za sada to ne radi. Mislim da skorije ne možemo da očekujemo nešto opipljivije u ovom dijalogu“, zaključio je on.

Podsetimo, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi do kraja godine trebalo da se održi još jedna runda pregovora između Beograda i Prištine u Briselu, kao i da EU očekuje od dve strane da potpuno poštuju ranije dogovorene sporazume. Međutim, na nedavnoj konferenciji za novinare u Prištini, premijer Aljbin Kurti je kazao da sastanak sa Vučićem zavisi od poslednje runde dijaloga na ekspertskom nivou.

Izvor :
RTV KIM