Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su danas EU da preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji, ako ona, kako su naveli, nastavi da podržava antidemokratske režime. Oni su zatražili od Srbije i Kosova da se angažuju u dijalogu u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum zasnovan na principu uzajamnog priznavanja u skladu sa međunarodnim pravom i bez odlaganja.
Evropsku komisiju pozivaju da obezbedi da svi Unijini rashodi budu potpuno u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU.
U izveštaju koji je usvojio Spoljnopolitički odbor Parlamenta (AFET) evroposlanici su naveli da pristupni pregovori EU sa Srbijom treba da napreduju samo ako se ta zemlje uskladi sa sankcijama EU Rusiji i ako Srbija napravi značajan napredak u reformama koje se tiču EU.
Evroposlanici su naveli da pristupni proces Srbije treba da bude određen napretkom u vladavini prava i osnovnih prava, funkcionisanjem demokratskih institucija, posvećenošću deljenju evropskih prava i vrednosti i normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Kako se navodi u saopštenju Evropskog parlamenta, u tom kontekstu evroposlanici ističu značaj usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP), posebno u vezi agresije Rusije na Ukrajinu.
Evroposlanici su naveli da se od Izveštaja Evropske komisije o Srbiji iz 2020. ocene o stanju u 33 pregovaračka poglavlja nisu popravile i da u Izveštaju za 2022. ni u jednom poglavlju nije ostvaren „dobar napredak“.
U izveštaju se podseća da je EU glavni politički i ekonomski partner i najveći donator Srbije i izražava zabrinutost zbog nedavnog pada podrške članstvu Srbije u EU u javnosti.
Ocenjuje se da je to posledica dugogodišnje anti-EU/proruske političke retorike koja je široko rasprostranjena zbog medija kontrolisanih od strane vlade, kao i vladinih zvaničnika, ali i zbog neuspeha zvaničnika da se suoče i pomire sa prošlošću Srbije.
U izveštaju se pohvaljuju mere koje je Srbija preduzela da ojača nezavisnost pravosuđa i poveća transparentnost i efikasnost institucija vladavine prava.
Ukazuje se i na dobru saradnju EU sa Srbijom na planu upravljanja neregularnim migracijama.
U borbi protiv korupcije evroposlanici vide napredak ali ukazuju da su potrebni vidljiviji napori i politička volja da se postignu značajniji rezultati, posebno kod teškog i organizovanog kriminala.
Kada je reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, to je prioritet i preduslov za pristupanje i Srbije i Kosova EU i evroposlanici pozivaju obe strane da pokažu liderstvo i budu spremne za neophodne odluke koje vode napretku.
Izvestilac za Srbiju Vladmir Bilčik rekao je da izveštaj sadrži niz kritika i istovremeno podržava put Srbije u EU na koji su se njeni lideri obavezali posle izbora 2022.
„Da bi napredovala, Srbija mora da se uskladi sa EU u spoljnim odnosima, nastavi reforme i normalizuje odnose sa Prištinom, Ako Beograd to postigne, biće to zajednički evropski uspeh“, istakao je Bilčik.
O izveštaju će Evropski parlament glasati na plenarnoj sednici u maju.