Dugo najavljivana diskusija američkog ambasadora sa albanskom i srpskom stranom o formiranju Zajednice srpskih opština je konačno početkom prošle nedelje i održana. Narednih dana javnost je bila zaokupljena takođe dugo najavljivanom sednicom Skupštine Srbije o Kosovu.
Skupština se održavala istovremeno i u Prištini. Na obe sednice najviši lideri – Vučić i Kurti, poneke teme zajedničke. A za to vreme, dok se na tri strane razgovara i vodi visoka politika o Kosovu i Srbima – na severu su uveliko započeti pripremni radovi na eksproprisanom zemljištu srpskih vlasnika i to za izgradnju policijske pogranične baze kako smo saznali, takođe ove nedelje. Vlasnici parcela protestuju i tuže.
Diskusija o formiranju Zajednice srpskih opština održana je u utorak u američkoj ambasadi u Prištini, a domaćin sastanka bio je ambasador Džefri Hovenijer. Sastanku su prisustvovali predstavnici pozicije i opozicije na Kosovu, diplomatski kor, albanska i srpska civilna društva, kao i predstavnici Srpske liste.
Na ovom okruglom stolu koji je bio zatvoren za javnost su razmenjeni stavovi srpske i albanske strane, sa različitim tumačenjima o potrebi i značaju Zajednice srpskih opština. Srpska strana je ukazivala na značaj formiranja ovog tela, a većina sa albanske je ponovila stavove da ona nije potrebna.
Ipak, kako je to potom saopštio američki diplomata, diskusija je odrazila značaj koji SAD i ostali partneri pridaju formiranju ZSO kao nečemu što je kritično, važno i hitno. Ponovili su da pomažu Kosovu u tome, ali i da sve mora biti u skladu sa Ustavom.
A upravo je Zajednica srpskih opština bila tema odvojenih sednica skupština – u Prištini i Beogradu i to već u četvrtak.
Srpski parlament zapravo je i zasedao kako bi se raspravljalo o Kosovu. Prisustvovali su i predstavnici Srpske liste i njima bliske osobe.
Premda su i poslanici i javnost danima pre sednice očekivali da će se na njoj naći diskusija o Evropskom predlogu za Kosovo, odnosno da će imati uvid u njegov sadržaj, to se nije dogodilo.
Umesto toga, kao zvanična tema za diskusiju u skupštinskoj sali uvršten je najnoviji izveštaj Kancelarije za KiM, o kom se takođe nije mnogo raspravljalo, a koji je predstavio srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Prvi dan sednice obeležio je incident u kojem su poslanici izašli iz svojih klupa, tako što su opozicioni podizali transparente: „Izdaja“, „Ne kapitulaciji“ i uzvikivali Kosovo je Srbija, a iz vladajuće većine izašli da „brane predsednika“. Nakon toga, došlo je i do guranjna i koškanja. Istovremeno, ono što je zaokupilo pažnju javnosti kada su u pitanju Srbi na Kosovu, jeste i raspuštanje gradskog odbora Novog DSS-a u Kosovskoj Mitrovici koje je usledilo nakon, i navodno zbog, incidenta u skupštinskoj sali u Beogradu.
A tokom predstavljanja vladinog izveštaja za protekla četiri i po meseca, Vučić je obradio i temu Zajednice srpskih opština. Poslanicima je ukazivao na to se plaši da Priština i dalje ne želi da je formira, ali i da je njegov stav da tu više „nema šta da se dogovora i pregovara“. Ponovio je i to da se bez nje, Srbi neće vraćati u kosovske institucije.
Gotovo istovremeno, kosovski premijer govorio je u svojoj Skupštini gde je predstavio, odnosno po prvi put na jednom mestu izlistao uslove pod kojima će Priština formirati Zajednicu.
Mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom, ne sme da bude jednonacionalna i sa postojećim nazivom, sa isključivo horizontalnom međuopštinskom saradnjom. Ona mora i da bude uspostavljena na jugu Srbije za Albance, ali i da se na severu ugase sve srpske institucije, preda oružje, a uspostavi se nakon što Srbija prizna Kosovo, i to sa Kosovom koje prizna Srbiju, i još pošto Vučić povuče pisma članicama EU protiv Kosova u EU.
Zajednička tema skupštine u Prištini i Beogradu bio je i Oliver Ivanović, srpski političar sa Kosova koji je ubijen pre pet godina.
I dok je Vučić reagovao na transparent koji se našao u skupštini, a na kom je bila slika Olivera sa natpisom „Odgovaraćete“, Kurtija je kritikovala opozicija i to zbog poruke koju je Ivanoviću posvetio na petogodišnjicu njegovog ubistva.
Ni na jednoj od ove dve skupštine do samog kraja nije bilo mnogo rasprave o tačkama koje su bile na dnevnom redu.
Ipak, izveštaj Kancelarije za KiM u srpskom parlamentu je usvojen većinom glasova i to drugog dana sednice.
Dok su međunarodne diplomate, srpski i kosovski poslanici i lideri, na sednicama i sastancima vodili visoku politiku i raspravljali o Kosovu i sporazumima koji se tiču Srba, na samom terenu i to na severu Kosova, namere Prištine se, bez mnogo pompe, pretvaraju u dela.
Ono što smo ove nedelje konačno saznali jeste da se na zemljištu u opštini Leposavić, koje je eksproprisano sredinom januara gradi stanica pogranične policije.
Vlasnici parcela koji ni o samoj eskproprijaciji svojih zemljišta u januaru nisu bili zvanično obavešteni, uočili su u sredu tešku mehanizaciju i policiju na svojim imanjima. Tu su i dobili informaciju da se odvijaju pripremni radovi za novu bazu.
Sve to nateralo ih je na proteste, kao i na tužbu koja je predata u petak.
Tokom vikenda sastajali su se i sa predstavnicima lokalne vlasti u Leposaviću, kako bi razgovarali o pravnim mogućnostima rešavanja svog problema, a sve to desetak dana uoči javne rasprave koju najavljuje kosovska vlada.
Upravo na neophodnost javnih konsultacija sa vlasnicima parcela, a pre nego što se uopšte krene sa bilo kakvim radovima, pozvala je prošle nedelje i Evropska unija.
