Nade i strahovi porodica oko Deklaracije o nestalim licima na Kosovu

Članovi nekih od porodica nestalih sa obe strane nisu uvereni da će vlasti Kosova i Srbije ispoštovati poslednji dogovor iz Ohrida i hitno prihvatiti deklaraciju o nestalim licima koja se usaglašava više od godinu i po dana.

Da li će u dokumentu biti reči o nestalim ili „prisilno nestalim licima“ za kosovsku stranu je ključno jer bi formulacija „prisilno“ značila da je Srbija kao država odgovorna za ratne zločine na Kosovu.

„Srbija nikada, ni u jednom procesu nije pokrenula pitanje nestalih kao humanitarno i prioritetno pitanje. Ona je to uvek doživljavala kao politički proces. Kad god je mogla, koristila je to (pitanje) kao političko“, kaže Ahmet Grajčevci iz Obilića za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Njemu je tokom rata na Kosovu nestalo sedam članova porodice, a sudbina troje još uvek nije rasvetljena.

„Samim tim što to (pitanje nestalih) nije stavljeno kao prioritetno, nego je stavljeno u sklopu sa energetikom i slično, znači da je manje važno“, smatra Silvana Marinković iz Gračanice, kojoj je nestao suprug.

Aneks na Sporazum o normalizaciji odnosa

Na Kosovu je tokom rata ubijeno preko 13.000 osoba, a 6.000 nestalo. U međuvremenu su tela iskopavana iz masovnih grobnica i na Kosovu i u Srbiji ali se još traga za oko 1.600 lica.

Hitno usvajanje Deklaracije obaveza je koju su lideri Kosova i Srbije preuzeli u Briselu, kada su dogovorili Aneks za realizaciju Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Pitanje nestalih se u tom sporazumu pominje u članu šest, u kome se navodi da će dve strane po ovom pitanju produbiti saradnju u budućnosti.

Potom je Aneksom za realizaciju precizirano da su „strane saglasne da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru Dijaloga uz posredovanje EU“.

Šta znači Deklaracija o nestalim osobama?

Andin Hoti, koji je ispred Komisije za nestala lica Vlade Kosova bio u delegaciji za pregovore oko Aneksa za provedbu Sporazuma, navodi da su strane u okviru dijaloga već usaglašavale tekst Deklaracije duže od godinu i po dana. Srbija je, kaže, do sada odbijala da prihvati Deklaraciju, odnosno dopune teksta koje je tražila kosovska strana.

„Pre svega, u Deklaraciji se nestala lica – kao što smo u kontinuitetu tražili – ne nazivaju samo nestalima, jer nisu prirodno nestali, nego da se zovu prisilno nestala lica. To je jedini termin zasnovan na međunarodnoj konvenciji UN, koji objašnjava šta znači prisilno nestala osoba“, kaže Hoti za RSE.

On objašnjava da reč „prisilno nestala lica“ znači da bi Srbija kao država bila odgovorna za ratne zločine na Kosovu. Hoti dodaje i da bi Deklaracija trebala da omogući pristup stranama i uvid u svu dokumentaciju državnih arhiva – pisanu, audio-vizuelnu ili bilo koju drugu – uključujući i onu koja se klasifikuje kao poverljiva.

Predsednik Komisije Vlade Kosova za nestala lica očekuje da bi ova Deklaracija trebala da bude potpisana tokom aprila.

I predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović se nada da će 4. aprila, kada bi trebala da bude održana nova runda dijaloga na tehničkom nivou, biti postignut dogovor o nestalim licima. Navodi da će se time stvoriti uslovi za proveru novih informacija i pretragu lokacija za koje se sumnja da bi mogle da budu masovne grobnice.

Odalović, međutim, nije želeo da komentariše samu deklaraciju, uz obrazloženje da tekst najpre treba da prihvate glavni pregovarači u dijalogu Prištine i Beograda, Besnik Bisljimi i Petar Petković.

Na pitanje da li je došlo do približavanja stavova oko reči „prisilno“ nestala lica, Odalović je naveo da je posao radnih grupa Komisija da traže nestala lica, prikupljaju i proveravaju informacije, da rade ekshumacije i identifikacije a ne da presuđuju ili kvalifikuju eventualne ratne zločine.

Podvlači da je ovo humanitarno pitanje moralo da se reši na najvišem političkom nivou jer na terenu nije moglo da dođe do pomaka.

„Imamo mnogo stvari po kojima bi morali hitno da postupamo, kada su u pitanju provere informacija i lokacija do kojih smo došli, i kada su u pitanju Srbi i kada su u pitanju Albanci, svi nestali. To je naša misija. To je, u stvari, bio jedan zarobljeni proces u Briselu već dve godine. Nadam se da će se stvoriti mogućnost da se radne grupe hitno sastanu“, kaže Odalović za RSE.

Bez mnogo očekivanja od ’pritisaka’ izvana

Članovi porodica nestalih lica kažu da neophodnost da se humanitarno pitanje poput nestalih lica reši političkim dogovorom, ostavlja malo prostora za optimizam.

Ahmet Grajčevci, koji je i predsednik Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih lica na Kosovu, ocenjuje da srpske vlasti nikada nisu imale političku volju da reše pitanje nestalih. Ocenjuje da Srbija reaguje samo pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i u tom kontekstu dodaje da ukoliko izostane pritisak, neće biti rešeno ni pitanje nestalih.

„Ako Evropska unija, države članice Evropske unije koje su demokratske, zanemaruju, odlažu proces traganja za nestalima, onda ne znam kako da to nazovem“, kaže Grajčevci.

Ni Silvana Marinković iz Udruženja članova porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu, ne očekuje da će Evropska unija vršiti pritisak na strane po pitanju nestalih, posebno kada su u pitanju lica koja su nestala nakon ulaska NATO snaga i dolaska administracije Ujedinjenih nacija na Kosovo juna 1999. godine.

„Najveći broj kidnapovanih se desio u tom periodu. Ako bi se to rešilo, dokazano bi bili odgovorni za sve što se dogodilo“, kaže Marinković.

Praksa obećavanja bez realizacije

Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, ukazuje da je i ranije bilo puno obećanja oko rasvetljavanja sudbine nestalih lica. Međutim, kako kaže, u praksi nije bilo rezultata. U tom kontekstu ocenjuje da će Deklaracija o nestalim licima ostati „mrtvo slovo na papiru“ ukoliko se ne izradi konkretan plan postupanja.

„Ako iza ove (Deklaracije) stoji dogovor sa konkretnim tačkama, gde strane obećavaju da će preduzeti konkretne akcije, onda se možemo nadati da će biti novih pomaka i da će biti kvalitativnog napretka“, kaže Bljakaj za RSE.

Andin Hot navodi da Aneks za implementaciju Osnovnog sporazuma, u kome se pominje prihvatanje Deklaracije o nestalim licima, podrazumeva i formiranje Zajedničkog odbora za praćenje, kojim predsedava EU.

Ovaj odbor bi trebao da nadgleda implementaciju Sporazuma na terenu.

Takođe, podseća Hoti, u Aneksu se precizira da strane mogu pretrpeti negativne posledice ukoliko ne ispoštuju sve članove.

„Ne verujem Srbiji, nikada im nisam verovao i imam dovoljno razloga. Videli smo da u poslednje 23 godine pritisak nije bio dovoljan. Verujem da će EU i naše prijateljske zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država, usloviti Srbiju da primeni Deklaraciju. To znači da će se Srbija usloviti da preda svoju arhivu“, kaže Hoti.

Odalović veruje da će ovoga puta „biti drugačije“ kada je u pitanju implementacija dogovorenog, ali nije precizirao konkretna očekivanja.

Pitanje nestalih lica je bilo predmet razgovora Kosova i Srbije u okviru dijaloga nekoliko puta. Evropska unija je u aprilu 2022. saopštila da su strane „veoma blizu“ postizanja dogovora o rasvetljavanju sudbine nestalih i da ostaje samo da se „usaglase dve reči“.

Termin „prisilni nestanak“ tokom rata na Kosovu 1998/99. godine, na kome je insistirala kosovska strana, a Srbija odbijala da ga prihvati, do sada je blokirao postizanje sporazuma između dveju strana.

Izvor :
RSE