Milena Popović, nevenčana supruga ubijenog Olivera Ivanovića svedočila je pred Osnovnim sudom u Prištini na suđenju osumnjičenima za umešanost u ubistvo lidera GI SDP. Popovićeva ni danas nije došla u sudnicu, ali se prisutnima u sali obratila putem video poziva. „Meni je u najvećem interesu da saznam ko je ubio oca mog deteta, ali ne znam“, rekla je ona.
Milena Popović je navela da slobodnom voljom daje izjavu u svojstvu svedoka i dodala da ostaje pri izjavi datoj 30. januara 2018. godine posle ubistva Olivera Ivanovićeva. Potvrdila je da je dala izjavu i u Beogradu: „To je od mene traženo“, rekla je. Suština izjave je bila ista, govorila sam o onome što znam“, rekla je na početku obraćanja.
„Jutro kao i svako do tada, Oliver se spremao za posao, ja i Bogdan smo bili u stanu. Ispratila sam ga, dan kao i svaki drugi, ja sam se vratila da spavam. Oliver je otišao, a posle smo gledali jutarnji program. Ja sam mu u nekom trenutku poslala poruku da prokomentarišem njegovo gostovanje u medijima, ali mi nije odgovorio na poruku. Posle nekog vremena sam ga nazvala, on se nije javio, pozvala sam ga još jednom, telefom se uključio, čula se galama, mislila sam da sa nekim razgovara. Mislila sam da će se javiti, ali posle nekog vremena me je pozvala Ksenija Božović i rekla mi je da je Oliver pao, da je verovatno srčani udar i da je prebačen u bolnicu. Ja sam uzela dete iz kreveta, otrčala u bolnicu na interno jer sam mislila da je srčani udar, međutim rekli su mi da on nije tu, ali sam mislila da je pao i udario glavu. Kad sam došla na hirurgiju sa Bogdanom i tada su nam neki naši prijatelji rekli da je u Olivera pucano, ja sam samo pitala – gde? Oni su mi pokazali na grudi. Bila sam svesna da su pucali da ga ubiju, a ne da ga zastraše i to je bilo to. Čekali smo da lekari nešto urade i posle nekih 45 minuta su nam rekli da je Oliver ubijen“, rekla je kroz plač Milena Popović.
„Lekari su rekli da su pokušavali da urade sve, ali da su Olivera izgubili“, dodala je.
U danima pre ubistva, rekla je da su bili zajedno, kako u Mitrovici, tako i u Beogradu gde su zajedno odlazili.
Na pitanje tužioca da li se pokojni drugačije ponašao, ona je rekla da nije, te da su se prethodne večeri družli sa prijateljima i da su se vraćali pešaka, a da njegovo ponašanje nije ukazivalo da se nešto dešava.
Popovićeva je ponovila da Ivanović nije pokazivao zabrinutost.
„Da je ikada osetio jedan posto straha ili sumnje u tom smislu, on bi našeg najmlađeg sina Bogdana sklonio iz Mitrovice“, rekla je ona.
Na pitanje da li je bilo drugih osoba koje su izrazile zabrinutost za bezbednost Olivera, ona je rekla:
„Ja sam bila mišljenja i stava da posle zatvora i svega što je Oliver prošao treba da ostavi politiku, da pređemo u Beograd. Smatrala sam da mu je potreban mir, i njemu i nama, kao porodici. Vršila sam pritisak, ali on nije hteo. Ja sam jedina, ali ne iz bezbednosnih nego iz ličnih razloga, tražila to. Ostali nisu toliko vremena provodili sa njim da su imali neku informaciju, a da ja ne znam“, navela je.
Na pitanja o paljenju automobila 2017. godine, Popovićeva je rekla da je tada bio i upad u stan kada je ona fizički napadnuta i tada joj je rečeno da je to zbog Olivera.
„Nijedan od tih događaja nije rasvetljen. Znači, mi nemamo nijednu informaciju da je to rešeno posle toliko godina. Ja znam da je Oliver znao ko je zapalio automobil, ali to nije nikome rekao. To je otišlo sa njim, a organi nisu otkrili. Nije podelio informaciju sa mnom, ali znam sigurmo da je saznao“, kazala je.
Na pitanje zašto se to dešavalo, ona je rekla da je šamar dobila zbog Olivera, ali je rekla da nema saznanja ko je to uradio, te da se radi o pretpostavkama.
„Meni su upali u stan, Oliver je bio na putu, muškarac sa kapuljačom je ušao i udario mi šamar i polomio je po stanu, staklenu komodu za tv i mene udario i rekao – „Ovo ti je za muža“. Ja sam nekoliko puta bila u Mitrovici i davala izjavu i pravili su foto robota, ali ga do dana današnjeg nisu pronašli. Nisam ga videla više nijednom, Oliver je u tom trenutku bio u zatvoru, samo sam rekla Oliverovom bratu jer sam bila sama sa detetom. Na pitanje da li je uspela da vidi lice, ona je rekla da je izjava o svemu u policiji. Po dijalektu bi rekla da je u pitanju Crnogorac.
Rekla je da je u martu otišla u Beograd.
„Pa, zamislite da vam ubiju supruga a dete maloletno, ne znam ko bi normalan ostao na istom mestu“, dodala je.
Ponovila je da je i ranije htela da ode u Beograd, ali da je posle ubistva uzela dete i napustila Mitrovicu.
„Oliverova porodica se sa tim složila, a i da nije ja bih otišla“, kazala je.
Rekla je da je odluka njena i da niko drugi nije odlučivao o tome.
„Već pet godina dajem intervjue i pričam o tome i pričaću sve dok se ne otkrije ko je pucao na Olivera tog dana“, navela je Milena Popović.
Tužilac je podsetio da je pojedine intervjue dala u emotivnlm stanju, te da je rekla i da zna ko stoji iza tih događaja, a ona je odgovorila:
„Prvo, nikada nisam to rekla. Da ja znam ko ga je ubio znali biste i vi, i Srbija i ceo svet. Da sam rekla da će platite svi, jesam i iza toga stojim“.
Na pitanje šta to znači, Popovićeva je rekla:
„To znači da svaka istina se sazna pre ili kasnije i ako neko čuje ove moje reči… taj koji čuje i ko god da je taj i kada ja budem prva koja će da sazna, ja ću prstom da pokažem pa makar to bio i moj rođeni brat. To jeste poruka i platiće kad tad“.
Na pitanje da li postoji poseban razlog što do danas nije dala izjavu, ona je rekla da i je svaki svoj razlog navodila.
“ Isto tako, ne postoji nijedan razlog da ja svoju izjavu ne dam i da izbegavam, tu sam za sva vaša pitanja, ne samo danas, već koliko bude trebalo i koliko traje. Meni je mnogo više u interesu da saznam koje ubio oca moga deteta nego sve vas. Mislim na sve vas, i na Srbe i Albance“, rekla je Popovićeva.
„Ja bih volela da znam odgovor ko ga je ubio ali nemam“, naglasila je ona.
Na pitanje o radu kamera i održavanju u okviru kancelarije Olivera Ivanovića, Milena Popović je podsetila da je bila zapaljena i ta kancelarija, te da je to bio razlog za postavljanje video nadzora.
„Te kamere su bile postavljene da snime ako se nešto ponovo desi. Koliko znam niko se posebno nije bavio kamerama, one su bile potrebne samo u slučaju da snime da ako se nešto loše desi. Ono što znam je da ih je Oliver servisirao pre ubistva, ne znam tačan datum, jer mu je bilo važno da rade non-stop“.
Kazala je da je servis radio čovek koji se time bavi, a da su kamere radile. Kad se ubistvo desilo tog dana, EULEKS je „brzinom svetlosti“ sa policijom uzeo kamere, sve je odneto na ekspertizu.
Kaže da je o tome da kamere nisu radile čula iz medija, ali da je ubeđena da su one radile.
O optuženima je rekla da ih ne poznaje, osim Silvane Arsović i da je sramno što se ona našla na optužnici.
„Oliveru je bila kao sestra i da je nepravda to što joj se radi. To tvrdim životom a i Oliver bi da je sada ovde“.
