U Prištini je danas održana još jedna sednica skupštine, sa ukupno 17 tačaka na dnevnom redu. U nijednoj od njih nije bila uvrštena rasprava o dijalogu koji Priština u Briselu vodi sa Beogradom, kao ni o evropskom predlogu. Ipak, kako je u skupštinskoj sali bio prisutan i kosovski premijer, opozicija je iskoristila priliku da ga upravo o tome kritikuje. Smatraju da je u oba slučaja netransparentan, ali i da ni on sam ne zna šta je potpisao. „Evropski predlog za sporazum nije ni prihvaćen ni odobren. Pitao sam emisare da li je ovaj predlog uzmi ili ostavi, ako nije – kazao sam da je dobra osnova za dalju diskusiju“, poručio je Kurti.
Već na samom početku sednice, upravo za netransparentnost Kurtija je kritikovao predsednik PDK Memlji Krasnići.
Kurtiju je poručio da kada je u pitanju dijalog „ne treba da se krije, niti obmanjuje, niti da igra ulogu spasioca, niti izdajnika“.
„Za PDK, on samo mora da odigra svoju ulogu na transparentan način. Nema potrebe da od Skupštine sakrivate nijednu funkciju koju imate u ovom procesu. Ne mora da sakrivate da ste prihvatili francusko-nemački plan. Nije ni demokratski ni plemenito stvarati stavove na skriven i netransparentan način. Dijalog nije privatna stvar između Vas i Vučića, već državna stvar Kosova i Srbije“, kazao je Krasnići.
Sa druge strane, predsednik LDK Ljumir Abdidžiku prisetio se sastanka sa Kurtijem iz meseca avgusta, sazvanog upravo da ih premijer informiše o dijalogu.
Kaže da im je Kurti tada na kraju sastanka dokument od jedne stranice, a koji je sadržao elemente okvira konačnog sporazuma.
Abdidžiku takođe tvrdi da, potom na drugom sastanku, kada je Kurti predao francusko-nemački plan – u njemu nije pisalo uzajamno priznanje.
„Prvo poglavlje je predviđalo uzajamno priznanje sa Srbijom. U drugom poglavlju, nestali i ratni zločini, u petom je rečeno da će se preispitati dogovori postignuti u Briselu. Na drugom sastanku održanom u njegovoj kancelariji, nekoliko meseci kasnije, premijer mi je predao dokument od dve stranice poznat kao francusko-nemački predlog, taj predlog nije sadržao konačan dogovor i bio je daleko od dokumenta koji je Kurti predložio na prvom sastanku“, rekao je on.
Istakao je da su o tome da je Kurti načelno prihvatio taj predlog saznali 6. februara i to putem objave na Tviteru, te da niko i dalje u parlamentu ne zna šta je to prihvaćeno.
„Imam četiri pitanja za premijera da bi razumeli šta je potpisao. U sporazumu koji ste načelno prihvatili, da li je to konačni pravno obavezujući sporazum ili osnovni sporazum? Da li sporazum koji ste u principu prihvatili ima uzajamno priznanje u osnovi? Da li ugovor koji ste u principu prihvatili ima elemente vaše platforme koju ste nam predstavili u avgustu 2022? – Da li sporazum koji ste načelno prihvatili predviđa preispitivanje prethodnih sporazuma ili sprovođenje svih sporazuma bez razlike? Recite nam koje elemente ima vaš finalni proizvod u ovom procesu koji vodite“.
Njima je podužim govorom odgovorio Kurti, poručivši im pre svega da francusko-nemački predlog nije konačan, već okvir za osnovni sporazum.
„Nije konačan, to je ipak okvir, to je osnovni dogovor, ali nije konačan. Ovaj sporazum, koji ima čitave paragrafe i rečenice koje su preuzete po modelu dve Nemačke, i dalje je samo osnovni sporazum, a ne pravno obavezujući, međunarodno obavezujući sporazum“, kaže on.
Za postizanje dogovora, nastavio je, potreban je dug proces pregovora, naznačivši da, za njega, ne može biti konačnog sporazuma bez „uzajamnog priznanja“.
„Ono što nam je potrebno je uzajamno priznanje. Ne može biti konačnog dogovora bez priznanja u centru. Nije finalno. Sporazum, po modelu dve Nemačke, deli uzajamno priznanje na de fakto i de jure. Dakle, ako bismo nešto rekli o predlogu koji nam je ponuđen, paragrafi koji su preuzeti po uzoru na dve Nemačke iz 1972. godine su paragrafi koji se upravo odnose na to faktičko priznanje. U okviru preambule ima pet rečenica, to je i nasleđe prošlosti. Mora se shvatiti da to nisu ni dve stranice. To je opšti i kratak tekst. Kada se kaže na engleskom, ‘legaci of paste’, nasleđe prošlosti, potrebno je mnogo rada i definicije toga da bi se to pozabavilo. U tom smislu, mi smo početak početka“.
U preambuli se, kako je dodao, pominju nacionalne manjine, a šta će se uraditi sa ovom frazom zavisi od političkih dešavanja i daljeg pregovaračkog procesa.
Ponovio je da predlog, prema njegovom mišljenju, predstavlja dobru osnovu za dalju diskusiju i solidnu platformu za napredovanje.
Kaže da proteklih godina nije bilo predloga evropskih, demokratskih koncepata sa univerzalnim vrednostima. Stoga, takav predlog, odnosno osnovni sporazum koji ima takve vrednosti – smatra poštenim i korisnim.
„To je bilo ono što biste mogli nazvati ideologijom rešavanja problema. Smatra se da imate problem i da ga morate rešiti na veoma poseban način. Prošli pristup je bio ovakav, rešavanje problema, bez koncepata i univerzalnih kategorija. U ponuđenom predlogu su univerzalne kategorije. Od samog početka to su nezavisnost, demokratija, teritorijalni integritet, suverenitet, samoopredeljenje i ljudska prava. Sve su univerzalne vrednosti. Osnovni sporazum koji u sebi ima univerzalne vrednosti, smatram ga poštenim i korisnim za Kosovo“, poručio je.
Dodaje da se vodi žestoka politička i diplomatska bitka, a da Beograd od 33 sporazuma, želi da izabere samo jedan – Zajednicu srpskih opština.
„Ne možete izabrati jedno od 33 i staviti jedno ispred drugog. Vodi se velika politička i diplomatska bitka. Druga bitka u okviru predloga EU, taj deseti član, koji se odnosi na prethodne sporazume, sa svojevrsnim insistiranjem i insistiranjem na izdavanju preambule. Da Zajednica opština sa srpskom većinom, potpisana pre 10 godina, bude preduslov ili centar. Za nas to nije prihvatljivo ni kao preduslov ni kao centar. Iz tog razloga, evropski predlog nam ide u prilog, jer nije ni preduslov ni centralni za njega“.
Opoziciji je poručio da on jeste otvoren za svaku vrstu razgovora o ovim temama, ali da to ne može da radi na redovnoj sednici Skupštine poput današnje.
„Proces dijaloga mora biti transparentan, ali mora postojati i poverljivost razgovora“, rekao je Kurti.
Opozicija se tu, međutim, nije zaustavila, pa je predsednik LDK pozvao poslanike da prikupe potpise za sazivanje posebne sednice na kojoj će se raspravljati o dijalogu. Ipak, ovaj predlog je ubrzo odbijen većinom glasova poslanika vladajućeg Samoopredeljenja.
U međuvremenu je, ipak, sednica o dijalogu, kako prenose pojedini prištinski mediji, zakazana za ponedeljak 13. januar, u 12 časova.
Predsednik PDK upitao je Kurtija Zašto se plaši da iznese evropski plan u parlament pred poslanicima?, upitavši ga da li su ga uplašili Lajčak i Eskobar.
„Građani se važniji od Eskobara i Lajčaka“, poručio je Krasnići iz PDK, dodajući da ako u predlogu ne bude uzajamno priznanje – Kurti, po njemu, uzalud i odlazi u Brisel.
Kurti je pozvao je opoziciju da pred međunarodnim predstavnicima otkrije svoje zahteve u vezi sa razgovorima sa Srbijom:
„Kada se sretnete sa Eskobarom, zamislite da sam to ja i kažite mu da ste za konačan dogovor i zajedničku saradnju priznanja u centru“, kazao je Kurti.
Na to je reagovala potpredsednica PDK Vljora Čitaku.
„Premijer poručuje opoziciji ‘Kada sretnete Eskobara, zamislite da imate Aljbina Kurtija ispred sebe i recite mu ove reči’. Premijer, PDK ima dosledan stav o dijalogu i šta treba da sadrži konačan sporazum uzajamno priznanje. U međuvremenu, kada večerate sa Lajčakom, zamislite da ste suočeni sa građanima koji su glasali za vas. I onim građanima kojima ste naglas rekli ‘Zajednica ne prolazi’,“ poručila je u pisanoj reakciji na društvenim mrežama.
Jedini koji je danas u skupštini bio nešto blaži prema kosovskom premijeru, bio je lider AAK Ramuš Haradinaj. On je danas zamolio Vladu da francusko-nemački predlog prihvati.
„Molim vladu da ga prihvati, nemojte da odugovlačite“, kazao je.
Kurtija nije hteo da okrivi ni za Zajednicu srpskih opština, rekavši da je „taj problem on nasledio od drugih“.
Poručio je da Kosovo tražeći krivca ne pomaže samom sebi, jer želi „najvažnije“, a to je „puno priznanje od Srbije“
„Situacija je jednostavna: naši saveznici su pomogli Kosovu postizanjem sporazuma sa Srbijom kako bi se Kosovo vratilo na dnevni red kako unapređenja međunarodnog plana, tako i obnavljanja priznanja i jurisdikcija na severu. Amerika svima vama pruža podršku partnerstvu za mir. Budite oprezni ako naša vlada kaže da se ne slaže bez uzajamnog priznavanja“, kazao je Haradinaj.
Na kraju sednice, sa 66 glasova za, nijednim protiv i nijednim uzdržanim, poslanici Skupštine Kosova usvojili su „Zakon o Državnom birou za verifikaciju i konfiskaciju neopravdano stečene imovine“.
Jedini koji je iz opozicije podržao ovaj zakon je Demokratski savez Kosova, dok ostale stranke nisu učestvovale u glasanju.