Dejanu Pantiću, bivšem pripadniku Kosovske policije koji je u pritvoru od 10. decembra, određena je mera kućnog pritvora, potvrdili su danas medijima njegovi advokati.
Komentarišući određivanje mere kućnog pritvora Pantiću, nakon čijeg hapšenja su postavljene barikade na severu Kosova, premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da sve odluke nadležnih organa “treba da budu u skladu sa zakonom i pravilima, ali uvek u službi javnog interesa„. Međutim, naveo je i da ga veoma zanima kako je doneta odluka da se Pantiću odredi kućni pritvor.
„Ono što sam ja čuo jeste, da s obzirom da je štajkovao glađu i imao problema sa srcem, trebalo je da bude poslat u bolnicu, što je razumljivo. Da li je to ispravno o tome će odlučivati sud. Kada ste optuženi za terorizam i poslati u kućni pritvor, zanima me da saznam ko je tužilac koji je podneo ovakav zahtev i sud koji je doneo ovu odluku“, rekao je Kurti.
Premijer Kosova je na konferenciji za novinare imao i posebno obraćanje na srpskom jeziku.
Govoreći o barikadama na severu Kosova on je naveo da se ne radi o civilnim barikadama počekom 1968. godine u Parizu, već već više o onim ratnim barikadama početkom 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji:
„Ja verujem da svi Srbi imaju dovoljno snage u ovoj istorijskoj i geopolitičkoj raskrsnici da se ograde od Miloševićeve prošlosti i od Putinove sadašnjosti, te da tako pomognu celom regionu da svi zajedno što pre postanemo članovi evropske zajednice. Budućnost svih nas je Evropska unija i zato ne postoji nijedna pametna alternativa. Evropa je naš kontinent, a evropska zajednica naš cilj i sudbina. Ovo bi bilo moguće za manje od jedne decenije pod uslovom uzajamnog priznavanja Kosova i Srbije“.
Kurti je kazao da postoji samo jedno mirno i demokratsko rešenje odnosa između Kosova i Srbije, a to je uzajamno prizanje i uzajamni odnosi.
„Ja neću ni u kom slučaju poistovetiti barikade sa srpskim stanovništvom. To ne može biti i ne bi bilo tačno, ali bi bilo štetno za sve nas„, rekao je Kurti. „To bi samo služilo onima koji žele tenzije i otvoreni konflikt, mi to ne želimo. Zato smo odložili izbore u četiri severne opštine za april sledeće godine, a kazne za ilegalne tablice za proleće iduće godine, da bi dali šansu sporazumu o normalizaciji odnosa.“
Na Kosovu, prema rečima Kurtija, postoji politički i demokratski pluralizam, ali to zvanični Beograd ne dozvoljava kod srpske zajednice na Kosovu.
„Prisetimo se da do početka novembra, dok je moj ministar bio Goran Rakić, Beograd se nije bunio. Nakon imenovanja Nenada Rašića i Rade Trajković dolazi do barikadiranja ulica od strane onih koji su tokom jeseni zapalili šest automobila neposlušnih Srba„, rekao je Kurti. „Autokratija, strah i ucenjivanje idu zajedno, naspram njih stoji demokratija, ravnopravnost i sloboda“.
Premijer Kosova je pozvao Srbe da konkurišu za radna mesta u kosovskim institucijama koja su ostala upražnjena nakon što su početkom novembra Srbi sa severa Kosova napustili te institucije. Naveo je da Priština ne želi da te pozicije zauzmu Albanci.
