Ko brine o psima lutalicama, a ko o napadnutim građanima?

Na ulicama Gračanice ali i drugih mesta na teritoriji ove opštine sve je više pasa lutalica, a građani se sve češće žale na napade od strane nezbrinutih životinja. Komandir policijske stanice Bratislav Trajković i odbornici u SO Gračanica ističu da je ovo gorući problem koji se ne rešava godinama uprkos činjenici da postoji azil. Lokalna samouprava je izdvojila tek 9.000 evra za dve nevladine organizacije koje se bave zbrinjavanjavanjem, lečenjem i sterilizaciju pasa lutalica.

„Branim se štapom“

„U Batusu su me ujeli kučići pre dva dana. Imam ranu na nozi koja još uvek krvari. Nisam nigde prijavila i ne znam gde da prijavim. Primila sam inekcije, rekli su mi da idem za Mitrovicu ali ja ne znam. U Batusu je strašno, ima ih na desetine a možda i više, branim se samo sa štapom“, rekla je za Radio Kim Stana Arsić iz Batusa.

Avokatica Jovana Filipović kaže za Radio Kim da bi lice koje bude napadnuto od strane pasa lutalica zahtev za nadoknadu štete trebalo da podnese Inspekciji pri Opštini u kojoj je napadnuto. Opština je, kako navodi, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi dužna da se brine o psima lutalicama, te da svi građani na teritoriji opštine budu bezbedni.

„Pored Opštine, ono što je moj savet klijentima jeste da uvek se obrate i Policiji kako bi nadležni policijski službenik mogao da izađe na lice mesta i eventulano utvrdi da li je u pitanju pas lutalica ili pas koji ima vlasnika, te bi shodno tome dužan da nadoknadi pričinjenu štetu bio vlasnik psa“, rekla je ona.

Međutim, komandir Policijske stanice u Gračanici Bratislav Trajković kazao je nedavno da Policija nije nadležna za rešavanje ovog problema. Trajković je zatražio od opštine da preduzme određene korake.

„Žena je napadnuta više puta. Mi stalno imamo sastanke (u Skupštini opštine) ali izgleda da niko neće da prihvati svoje obaveze i odradi neki deo posla“, kazao je Trajković.

Sa druge strane, advokatica Filipović napominje da se u praksi često dešava da lica koja prijave napad od strane pasa lutalica Opštini, ne dobiju potvrdu o prijavljivanju.

„Na sudu Opština ovaj podatak ističe kao prigovor, te da nije moguće utvrditi stvarno činjenično stanje. Ono što sve zanima to su rokovi zastarelosti, ovde se primenjuje jedan opšti rok od tri godine za nadoknadu novčanih potraživanja“.

Prilikom podnošenja tužbe potrebno je priložiti svu medicinsku dokumentaciju kojom bi se utvrdilo činjenično stanje, kaže Filipovićeva.

„Tužbeni zahtev može biti materijalni i nematerijalni. Uglavnom je skup oba tužbena zahteva. Materijalna šteta iznosi troškove lečenja, vakcina koje su potrebne da se prime i slično. Dok nematerijalna šteta jeste strah koji je pričinjen, kod ljudi se javljaju fobije nakon što dožive traumatičnu situaciju. Neophodno je da se u toku sudskog postupka izvede dokaz veštečenja od strane nadležnih medicinskih veštaka, odnosno sudskih veštaka medicinske struke na osnovu kojeg sud donosi presudu“, kaže advokatica.

Ona napominje da visina nadoknade štete zavisi od stepena povrede i štete koja je pričinjena u datom trenutku.

Optužbe na račun azila i organizacija za zaštitu životinja

Odbornica Jelena Dimitrijević iz Srpske liste optužila je nadležne u azilu u Lapljem Selu da ne rade svoj posao, odnosno da ne zbrinjavaju lutalice iako opština izdvaja novac za to.

„To bude samo na početku kada dobiju tender i novac a posle toga ništa, niti kome polažu račune“, rekla je Dimitrijevićeva na nedavnoj sednici Odbora za zajednice SO Gračanica.

Koliko novca, toliko i brige

Septembra prošle godine, opština je dodelila 4.000 evra NVO „Pravo na život“ za zaštitu i zbrinjavanje životinja, prevashodno pasa lutalica. Slaviša Stojanović iz ove organizacije koji inače radi u pomenutom azilu kaže da to nije dovoljno za brigu o psima.

„Sterilizacija jednog psa košta 65 evra. Potrebno je da štenci prime i tri vakcine, to je ukupno 100 evra. Šta da radimo sa 4.000 evra za godinu dana“, kaže Slaviša Stojanović koji već deset godina se brine o ovim napuštenim životinjama. Jedan od najvećih troškova je hrana za pse u azilu.

„U azilu se trenutno nalazi 65 pasa, njih smo pokupili na ulici u Gračanici ali i na celom Kosovu i bolesni su. Kada čujemo da su psi bespomoćni ili povređeni mi ih pokupimo. Trudimo se koliko možemo“, kazao je on za Radio Kim.

Napuštenim psima u azilu je obezbeđena hrana i voda, a zbog zime i temperatura u minusu i slama u kućićama. Moguće ih je udomiti.

„Građani donose ženske štence i ostavljaju ih kod nas dok nismo prisutni, imamo video nadzor gde to vidimo. Zovemo policiju, ali nema rešenja“, kaže Stojanović.

Nevladina organizacija „Mala farm“, odnosno privatna veterinarska ambulanta u Kosovu Polju, dobila je od lokalne samouprave 5.000 evra za vakcinaciju protiv besnila, determinaciju i kastraciju pasa koji su u vlasništvu lica sa prebivalištem na teritoriji opštine Gračanica.

„Nedovoljno u budžetu“

Direktor Odeljenja poljoprivrede i šumarstva Opštini Gračanica Dragiša Stojanović je za Radio Kim rekao da pomažu onoliko koliko im to budžet dozvoljava.

“Što se tiče novca, naš budžet je veoma mali, novčana sredstva su ta koja uplaćujemo i kojima pomažemo nevladinim organizacijama”, rekao je on.

Stojanović dodaje da lokalna samouprava preko nevladinih organizacija ima pravo da sa ulica sklanja samo agresivne i bolesne pse.

“Ostale pse možemo da uklanjamo jedino ako nemaju ušne markice. Svi oni psi koji imaju ušne markice su zaštićeni i slobodni da žive na ovom području”, naveo je on.

Opština Gračanica, kako navodi Stojanović, pregovara sa opštinom Priština o izgradnji velikog azila.

“Da bi opština napravila azil potrebno je izdvojiti ogromna sredstva. Moramo da obezbedimo i adekvatne uslove kako bi ti psi mogli normalno da žive u azilu”.

Građani traže pomoć

I dok nadležni kukaju o novcu, građani kukaju na sve veći broj pasa lutalica na ulicama, posebno u Gračanici.

„Ima ih u Gračanici koliko hoćeš, ne možeš da prođeš od njih. Žao mi je dece i žena, ne smeju da prođu. Predstavnici insitucija nemaju vremena da se bave tim problemom, već sede po kafanama. Šta mi da radimo, mi penzioneri možemo samo da čuvamo sami sebe“, naveo je Dojčin Živić iz Gračanice.

„Nije lepo što puštaju kučiće, ima ih po deset u čoporu. Institucije ne rade ništa, skupe ih kao u azilu pa ih puste. Napadaju živinu“, tvrdi Rada Vujović iz Suvog Dola.

„Psi bi trebali da budu zatvoreni. Mi stariji se ne plašimo, ali se deca plaše“, kazao je Ratomir Kostić iz Preoca.

„Bojimo se psa lutalica“, kratko je rekla jedna gospođa u Gračanici.

Zbog emigriranja pasa iz jednog područja u drugo nije poznat tačan broj koliko ih ima na ulicama opštine Gračanica. Ono što je zakonska obaveza lokalne samouprave je da jednom godišnje organizuje besplatnu vakcinaciju pasa, ali samo kod vlasnika koji to sami ne učine.

Izvor :
Kim