Jalovište kod Gračanice: Ugrožena životna sredina, žrtvovano zdravlje ljudi

Jalovina iz rudnika Kišnica sadrži teške metale kao što su: olovo, cink, arsen, antimon, živa, kadmijum, bizmut, te flotacione reagense poput cijanida, sulfata i hidroksida koji su deponovani na gračaničku, odnosno deponiju u Badovcu, jedan je od nalaza Studije slučaja: Reka Gračanka, urađene u okviru inicijative Open, koju će uskoro predstaviti NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD). Ovakav izvor zagađenja uzrokuje regionalni problem, a njegovo rešavanje zahteva saradnju nadležnih na svim nivoima. Međutim, komunikacija između lokalnih i centralnih institucija po ovom pitanju gotovo da ne postoji.

U Gračanici i okolini onemogućena proizvodnja zdrave hrane

Jalovina Rudarsko-metalurškog i hemijskog kombinata Trepča iz rudnika Kišnica je odložena nedaleko od Gračanice na površini od oko 40 hektara. Ona je višedecenijski i najozbiljniji ekološki problem ove lokalne samouprave jer konstantno degradira životnu sredinu zagađujući vodotokove, vazduh i okolno obradivo zemljište, pa proizvodnja zdrave hrane na teritoriji ove opštine više gotovo da nije moguća.

„Generalni odgovor bio bi ne. Realno, vrlo je teško u takvoj situaciji proizvoditi nešto što bismo zvali zdravim proizvodom, zdravom namirnicom. Zdrave namirnice su, u principu, preduslov zdravog života čoveka“, rekao je za RTV Kim predsednik Sekcije za higijenu i medicinsku ekologiju Srpskog lekarskog društva prof. dr Aleksandar Ćorac.

Jalovište rudnika Kišnic a je projektovano za prijem jalovine iz postrojenja za flotiranje. Tu je, uz pomoć separatora, ona odvajana na pesak i preliv. Pesak je korišćen za gradnju brane, dok se preliv usmeravao u akumulacioni prostor. Na branama je, kao i na samoj jalovini, primetno oticanje vode, pa voda i vetar raznose nevezani, slabije vezani ili sitniji materijal. Uticaj vetra dovodi do aerozagađenja područja oko jalovišta, dok uticaj erozije vodom ishoduje zagađenjem reke Gračanke.

„Samim tim što zagađuje vazduh, zagađuje i reku. Strašno. Neverovatno da niko ništa ne preduzima povodom toga, niti iz opštine, niti iz nadležnih ministarstava. Svi se nešto ograđuju, niko nije nadležan za to“, kazao je meštanin Gračanice Marko Mladenović.

Rudnička deponija na kilometar od akumulacionog jezera

Jezero jalovišta zauzima četvrtinu ukupne površine na vrhu deponije i bez ikakve je vegetacije, a njegova veličina može da varira u zavisnosti od atmosferskih padavina. Nadležni iz Opštine Gračanica su još 2012. godine isticali da su svesni problema jalovine, ali da njegovo rešavanje neće biti brzo jer opština ne može sama da ga reši, mada je bilo pokušaja.

„Jedan deo je bio da se obod jalovine naspe zemljom kako bi sprečili nošenje tih čestica teških metala vetrom u životnu sredinu. Drugi deo je bila inicijativa da se ceo gornji deo prekrije zemljom. Međutim, predstavnici rudnika Trepča nisu dozvolili, zahtevali su da tražimo odobrenje iz Ministrastva životne sredine, iz Agencije za privatizaciju, tako da nismo dobili dozvolu da to uradimo“, rekao je direktor Odeljenja javnih službi u Opštini Gračanica Vladica Trajković.

U planu za upravljanje otpadom ove lokalne samouprave za period 2016. do 2021. navedeno je da je manji deo deponije na branama delimično rekultivisan, ali da je ostatak jalovišta i dalje nepokriven, zbog čega „emisija prašine sa suve površine prema Gračanici predstavlja očigledan ekološki problem“, pa „ovaj kompleks deponije za odlaganje rudničkog otpada treba smatrati zonom najvišeg prioriteta za remedijaciju“.

Otvoreno jalovište se nalazi na samo kilometar udaljenosti vazdušnom linijom od Gračaničkog jezera. Vodom iz ove akumulacije se snadbevaju opština Gračanica i veći deo opštine Priština. Javno zdravlje se u kontekstu nezdrave životne sredine ne može oceniti na osnovu relevantnih podataka, jer neadekvatan tretman zagađivača i njihov uticaj nikada na centralnom Kosovu nije bio predmet ispitivanja medicinskih, naučnih i ekoloških disciplina.

„Niko ne želi da radi takva ispitivanja, koja jesu ekstenzivna, za nešto malo para. Ne odvajaju se budžetska sredstva ni lokalnih, ni centralnih institucija za jedno takvo ispitivanje, jer će to dobiti nekakvu političku konotaciju. Nikom nije u interesu, što se tiče tih političkih faktora i tih donosilaca odluka, da se to predstavi kao nešto što ugrožava zdravlje ljudima“, kazao je Rajko Jovanović iz NVO Komunikakcija za razvoj društva (CSD)

Kako rešiti problem?

U Severnoj Mitrovici je svojevremeno sprovedena studija i tada je ustanovljeno da je kod većine uzoraka povećan nivo teških metala u krvi, što su istraživači povezali sa otvorenim jalovištem i deponijom rudničkog otpada na obodu grada, pa se pretpostavlja da se rezultati eventualnog istraživanja na ovdašnjem stanovništvu ne bi puno razlikovali. Moguća rešenja za problem jalovine su: njeno pošumljavanje, rekultivacija i relokacija.

„Nakon sanacije i izolacije tog materijala, koje je to područje, ono se pokriva. Da li se pokriva sintetičkim materijalima, a kasnije humusom, pa se zaseju trava i nisko rastinje čije korenje neće dopreti do tih materijala da ih ponovo izvlači u atmosferu. Dakle, tehnologije su dostupne. Neke su skupe, neke samo upravljaju krizom privremeno, ali bez kompletnog zahvata remedijacije to neće moći da se reši“, jasan je ekspert za resurse iz životne sredine Ljubiša Mijačić.

Švedska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj (SIDA) je pre skoro dve decenije (2004. godine) izvršila ekološku procenu i obavila radove određenog nivoa na remedijaciji deponije kraj Gračanice koji su se sastojali od stabilizacije jalovišta, manjeg preoblikovanja brane i pokrivanja jezera zemljištem debljine 30 cm. Za izvođenje građevinskih radova koji bi uključivali i oživljavanje područja vegetacijom tada je procenjeno da će biti potreban budžet od oko 300.000 evra.

Izvor :
RTV KIM