Više od jedne decenije institucije Kosova pokušavaju kroz javne politike da poboljšaju položaj zajednica Roma, Aškalija i Egipćana (RAE). Nova strategija iz septembra prošle godine je nastavak te politike o kojoj civilno društvo ima različita mišljenja.
Nova strategija, treća po redu, za uključivanje RAE zajednica u kosovsko društvo za period od 2022. do 2026. godine, koja je predstavljena u septembru 2022. godine, predstavlja nastavak politike Vlade Kosova za izgradnju multietničkog društva i stvaranje jednakih mogućnosti za sve građane. Definisano je pet oblasti delovanja: obrazovanje, zapošljavanje i socijalna zaštita, zdravstvo, stanovanje i diskriminacija.
Sve oblasti bile su obuhvaćene dvema prethodnim strategijama, ali vladini zvaničnici tvrde da je ova nova drugačija, jer će nadležne institucije izdvojiti finansijska sredstva za njeno sprovođenje. Takođe, ministarstva i opštine su u obavezi da imenuju relevantne službenike za izveštavanje o sprovođenju strategije, koji će sarađivati sa autorom ovog dokumenta, Kancelarijom za dobro upravljanje pri Kancelariji premijera.
Habit Hajredini, direktor Kancelarije za dobro upravljanje je naveo da se u ovoj strategiji radi na jasnim ciljevima kao što su obrazovanje, socijalna zaštita, zdravlje i prevencija diskriminacije, a uskoro će izaći sa izveštajem o konkretnim rezultatima.
„Očekujemo da ćemo u martu izaći sa godišnjim izveštajem o realizaciji, koliko smo napredovali. Naravno, sada je lakše videti napredak, jer smo identifikovali budžet odgovarajućih ministarstava i videli smo da je u poslednja tri meseca prošle godine vladala velika dinamika institucija u sprovođenju Akcionog plana Strategije. Sada radimo sa lokalnim nivoom na jačanju lokalnih mehanizama, na formiranju lokalnih akcionih planova u vezi sa ovom strategijom“, kazao je Hajredini.
Civilno društvo, na osnovu prethodnih iskustava, ima različita mišljenja o novoj strategiji. Kažu da treba uzeti u obzir preporuke NVO i izbegavati greške iz prošlih strategija. Baškim Ibiši iz organizacije „Advancing Together“ kaže da je skeptičan u pogledu rezultata nove strategije.
„Ne vidim da postoji ozbiljna pomoć za realizaciju ove strategije. Biće izazova, ne samo ove, već i dugi niz godina, sve dok politički subjekti koji rade u parlamentu ne budu ozbiljno odlučili da se ovaj problem reši. Nemam poverenja u strategiju, znajući da od 2006. godine radimo na različitim strategijama, različitim planovima i do sada nismo imali rezultate“, kazao je Ibiši.
Fatmir Menekše iz organizacije „Durmish Asllano“ kaže da je strategija deo javne politike i da institucije moraju implementirati njen akcioni plan.
„Zapošljavanje je prioritet prioriteta. Ako se oko dve hiljade Roma zaposli kroz dve godine, onda će standard, svest, život, ali i pristup Roma koji će ući u različite institucije, imati drugačiji smisao. Mislim da ovo može direktno uticati na dobro razumevanje ili poboljšanje položaja zajednice. Posle toga slede zdravstvo, obrazovanje, kultura i informisanje, kao i podizanje svesti“, kazao je Menekše.
Oblast kulture i informisanja je izostavljena u novoj strategiji i korišćenje termina „anticiganizam“ nije pravi način za borbu protiv diskriminacije zajednica, istakao je Osman Osmani iz organizacije „Nevo Koncepti“.
„Jedan od elemenata koji je izostavljen kada se pripremala ova strategija, jeste pitanje informisanja i kulture. To je mnogo važno, znajući da je položaj romske zajednice takav kakav jeste. Oni žive na rubu društva i zato smo smatrali da ima nekih pozitivnih koraka, da je veoma važno da se bavimo pitanjem kulture i informisanja. Ovo podiže svest ne-Roma i Roma gde postoje situacije u kojima treba pokazati pozitivne prakse koje institucije i civilno društvo ostvaruju u praksi. Veliki deo Roma je bio protiv naziva „anticiganizam““ jer su Romi Romi, a ne Cigani. Protiv ovog lošeg imena ne treba da se bore ni institucije ni društvo, već treba da istupe, podignu svest i osnaže političku infrastrukturu“, kazao je Osmani.
Važnu ulogu u sprovođenju strategije imaju i organizacije civilnog društva, sa kojima ćemo sarađivati na merenju napretka, dodao je direktor Kancelarije za dobro upravljanje Habit Hajredini.
„Još nije prošlo godinu dana od implementacije i nemamo nikakvu evaluaciju od strane organizacija civilnog društva jer su većina njih i partneri u implementaciji. Moramo da merimo napredak u realnom smislu. Ukoliko nema pomaka u opštinama ili ministarstvima, treba na konkretan način da identifikujemo koje radnje ili aktivnosti nisu realizovane, a kao koordinaciono telo lakše ćemo rešavati ove probleme. Radićemo zajedno sa nevladinim organizacijama na identifikovanju napretka u sprovođenju strategije“, kazao je Hajredini.
Baškim Ibiši iz organizacije „Advancing Together“ smatra da Vlada Kosova treba da izgradi konkretni kratkorocni plan za poboljsanje pozicije zajednica.
„Naša vizija je da ako vlada zaista želi da radi, mora postojati konkretan plan. Sa jednogodišnjim planom sa konkretnim radom – koliko će kuća biti izgrađeno, koliko ljudi će biti zaposleno, koliko porodica će biti pomognuto u zdravstvu – take se posao završava“, kazao je Ibiši.
U julu 2019. godine, lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su deklaraciju o integraciji RAE u Poljskoj. Potpisnik ovog dokumenta je i Kosovo, koje se time obavezalo na povećanje stope zaposlenosti pripadnika RAE zajednica, legalizaciju svih neformalnih naselja u kojima oni žive, obezbeđivanje stalnog smeštaja, povećanje stope upisa i završetka osnovnog obrazovanja na 90%, obezbeđivanje upisa civilnog statusa, garantovanje zdravstvenog osiguranja, jačanje vladinih struktura za borbu protiv diskriminacije. U Izveštaju o napretku za Kosovo, koji je objavila Evropska komisija 2022. godine, situacija zajednica Roma, Aškalija i Egipćana opisana je kao „teška“. Čak je i „Hjuman Rajts Voč“ (Human Rights Watch) naveo da „diskriminacija Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu ostaje problem“.