„Neka niko ne zaboravi ili negira šta se ovde desilo, ili zašto su SAD i naši saveznici stali u odbranu naroda Kosova“, kazao je na obeležavanju godišnjice Račka u Štimlju, novi američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer. Događaji u selu Račak, u opštini Štimlje, tokom noći između 14. i 15. januara 1999. godine, oko kojih ima neslaganja između srpske strane, na jednoj, i zvanične Prištine i najvećeg dela međunarodne zajednice, na drugoj strani, su bili povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
„Masakr u Račku“ je centralna vest u kosovskim medijima danas. Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, zajedno sa premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom parlamenta Gljaukom Konjufcom obišla je već ovo mesto, gde su kosovske vlasti napravile spomen kompleks.
U društvu najviših kosovskih zvaničnika bio je i američki ambasador.
„Dobro se sećam tog dana. Kao službenik u Misiji SAD-a pri OEBS-u koji je bio odgovoran za Kosovo u to vreme, primio sam poziv od tadašnjeg šefa Kosovske verifikacione misije ambasadora Vilijema Vokera neposredno nakon što je napustio to poprište užasa, i već bio fokusiran na svoje preporuke koje je imao za OEBS kao odgovor na to brutalno ubistvo bespomoćnih civila“, naveo je Hovenijer.
SAD su sa svojim NATO saveznicima, naveo je dalje, „kao odgovor na ovaj i druge zločine“ delovale kako bi „zaštite bespomoćne civile u ime mira, slobode i stabilnosti“.
„Ovi ciljevi odražavaju američke i zapadne vrednosti kojih se snažno držimo. Verujemo da svi ljudi, bez obzira na etničku ili versku pripadnost, zaslužuju dostojanstvo da žive u slobodi i sigurnosti“, kazao je Hovenijer ističući dalje:
„Svesni smo pokušaja da se ponovo napiše dobro dokumentovana istorija ovog masakra i da se umanje ili lažno predstave činjenice o ovim zločinima. Dozvolite mi da budem jasan u vezi sa posvećenošću Sjedinjenih Država istini. Kao što je tada rekao predsednik Klinton, sada ponovo potvrđujemo: ‘Ovo je bio nameran i indiskriminišući čin ubistva koji je osmišljen da poseje strah među narodom Kosova“.
Ambasador tvrdi da negiranje ovih incidenata i veličanje ratnih zločina obeščašćuje sećanje na mrtve, ponovo otvara rane preživelima i vraća napore da region krene ka demokratskoj konsolidaciji i punoj evroatlantskoj integraciji.
„Mir i pravda dolaze iz jasnog priznanja prošlih zločina. Ovo je od vitalnog značaja kako bi se osiguralo da se ovi gnusni zločini nikada više ne ponove. Ali prepoznavanje istine iz prošlosti samo je prvi korak ka pravdi“, takođe je u govoru pred kosovskim liderima naveo Hovenijer.
On je 23-godišnjicu Račka povezao i sa rođendanom Martina Lutera Kinga.
Opisujući ga kao jednog od najvećih lidera SAD-a i zagovornika pravde i pomirenja, Hovenijer smatra da je „prikladno“ da se na današnji dan, takođe razmotre Luterove reči i nasleđe koje se tiče praštanja, pomirenja, negovanju različitosti umesto osvete i toga da će bilo koja nepravda uvek biti pretnja pravdi.
Podsetio je na to da je upravo King pretrpeo nepravdu, gubitak i da je tokom svoje borbe za unapređenje ljudskih prava, bio fizički napadan, marginalizovan, na kraju i ubijen.
„Ipak, čak i dok je čamio u zatvoru u Alabami zbog mirnog protesta protiv rasizma i rasne segregacije, pisao je o pravdi i pomirenju – krajnjem cilju ne samo jednakosti, već i zajedničkoj sudbini. U svom čuvenom ‘Pismu iz zatvora u Birmingemu’, napisao je ove transcendentne reči: ‘Nepravda je svuda pretnja pravdi’“, kazao je on i dodao:
„Dr King nas je sve pozvao na akciju, potvrđujući da imamo moć da promovišemo pozitivne promene, napominjući da se ljudski napredak nikada ne kotrlja na točkovima neizbežnosti. Ali on nas je takođe pozvao da se setimo glavne stvari – ne odmazde, već pomirenja. Ponavljam njegove reči – snažan podsetnik za sve nas: Naš krajnji cilj mora biti stvaranje voljene zajednice“.
Svoj govor prd kosovskim liderima u Štimlju američki ambasador završio je citatom iz kosovske „Deklaracije od nezavisnosti“ od 17. februara 2008, kao „vodiču kako najbolje odati počast tragičnim žrtvama“ u Račku.
„Posvećeni suočavanju sa bolnim nasleđem nedavne prošlosti u duhu pomirenja i praštanja. Posvećeni zaštiti, promovisanju i poštovanju različitosti naših ljudi.”
Neslaganje o događajima u Račku
Podsetimo, događaji u selu Račak, u opštini Štimlje, 15. januara 1999. godine, oko kojih i danas postoji neslaganje između srpske strane, na jednoj, i zvanične Prištine i najvećeg dela međunarodne zajednice, na drugoj strani, su bili povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje o „masakru nad civilima“ u Račku potpuna neistina i da je reč o sukobu sa pripadnicima OVK.
Vulin: Snima se „Dosije Kosovo“
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas da je „Račak strašna i velika laž“ koja je poslužila kao opravdanje za početak NATO agresije na SR Jugoslavije, najavljujući da će MUP sa Radio-televizijom Srbije snimiti serijal filmova „Dosije Kosovo“, u kojima će sve biti dokumentovano.
Vulin je, u jutarnjem programu televizije Hepi, povodom godišnjice događaja u Račku 1999. godine, istakao da deca moraju da znaju da nemaju razloga da se stide svojih očeva i dedova.
Prema njegovim rečima, 2015. godine je pokušano da se donese rezolucija u Savetu bezbednosti, kojom su Srbi trebalo da budu proglašeni za jedini genocidan narod u istoriji civilizacije.
Posle dva svetska rata trebalo je da Srbi budu proglašeni za genocidni narod. Rusija je stavila veto u Savetu bezbednosti i naša deca neće učiti tu strašnu glupost, poručio je Vulin, saopštio je MUP Srbije.
