Na manastirskom groblju u Gračanici danas je sahranjena igumanija Teodora. U crkvi je prethodna služena liturgija i opelo.
Mnogo vernika iz Gračanice i okoline došlo da na večni pomen isprati svoju igumaniju Teodoru. Liturgiji i opelu koje je služio episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije učestvovali su i igumani manastira ove eparhije.
Mati Teodora je blizu 70 godina provela u ovoj svetinji a od 2018. godine imenovana je za igumaniju ovog ženskog manastira, zadužbine Kralja Milutina.
Posle opela, episkop raško-prizrenski Teodosije besedio je o mati Teodori, istakavši da je njen monaški put bio dug. Podsetio je da je u manastir otišla sa 12 godina a da je zamonašena u Gračanici 1955. godine.
„Od ranog detinjstva svog naučena od svojih čestitih i pobožnih rodiljeta dvanaestogodišnja devojčica Milana napušta topli roditeljski dom i na Hristov poziv poput nekada svetih apostola i žena mironosica kreće za njim da mu služi celim svojim bićem i životom“.
Mati Teodora je svoj iskušenički život započela u manastiru Presvete Bogorodice u Mrzenici, zatim u manastiru Rudnici, da bi uz blagoslov tadašnjeg patrijarha Germana i tadašnjeg administratora eparhije raško-prizrenske došla u manastir Gračanicu. Zamonašena je četiri godine kasnije.
„U svom monaškom životu mati Teoroda je prošla kroz mnogobrojna poslušanja, nikada joj ništa nije bilo teško i sa radošću i pesmom radila je i najteže poslove u manastiru. Sva njena radost i uteha bili su manastir mati igumanija i sestre monahinje. Skoro sedam decenija svoga monaškoga života mati Teodora je podarila ovom manastiru, žiteljima Gračanice i našoj zavetnoj zemlji Kosovu i Metohiji. Za to vreme ona je mnoge zadužila svojom nesebičnom ljubavlju, širinom svoje duše ona je sve grlila i Hirstom ljubila, stare i mlade, siromašne i bolesne i sve potrebite“.
Rekao je da se trudila da kao igumanija bude svima kao majka. „Zato su je svi voleli i cenili kao osobu koja je bila uvek svima sve kako bi božanska ljubav kroz nju mogla da dođe do svakoga. Ta božanska nesebična ljubav bila je glavna odlika njenog života“, rekao je vladika.
Posle opela u crkvi, kovčeg sa telom mati Teodore ispraćen je uz prisustvo velikog broja vernika i sveštenstva do monaškog groblja gde je sahranjena.