Specijalista epidemiologije iz Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, dr Desanka Novaković, uputila je apel roditeljima da iskoriste ovaj period kada korona virus nije u velikoj meri u cirkulaciji, da dovode svoju decu na redovnu vakcinaciju, jer kako kaže, među stručnjacima postoji bojazan od ponovne pojave epidemije morbila. Dodatno se strahuje da može doći i do sudara morbila i majmunskih boginja, što bi, kako navodi, moglo da stvori težu epidemijsku situaciju i od samog kovida-19.
Prema rečima dr Desanke Novaković, u Srbiji je poslednjih godina opao obuhvat imunizacije kada su u pitanju vakcine iz redovnog kalendara vakcinacije, naročito kada je reč o MMR vakcini protiv morbila. Na to je dodatno uticala pandemija korona virusa, usled čega je došlo do odlaganja vakcinacije dece.
Morbili imaju cikličan karakter, te se javljaju na četiri do pet godina, a poslednja epidemija malih boginja u Srbiji je zabeležena u periodu između 2017. do 2018. godine. Upravo zbog tog cikličnog tipa javljanja, strahuje se od ponovne pojave epidemije morbila. A pojavom majmunskih boginja u svetu, ujedno se strahuje da može doći do sudara ova dva virusa, koji mogu dovesti do nepovoljne epidemijske situacije.
“S obzirom na to da su nam majmunske boginje na pragu, takođe i zbog pada obuhvata imunizacije, ali i cikličnog karaktera morbila koje se javljaju negde na četiri do pet godina, postoji bojazan da će u narednom periodu doći do nekih većih epidemija i sudaranja ova dva virusa, što nimalo ne bi bilo dobro za čitavu populaciju. Brojne su komplikacije posle i jednih i drugih boginja”, upozorava dr Novaković.
Dodaje da se morbilli i majmunske boginje manifestuju na sličan način.
„Temperatura, malaksalost, osip. Jedina razlika za identifikaciju između morbila i majmunskih boginja je ta limfadenopatija, što nije karakteristika morbila. Limfne žlezde su uvećane i jedino PCR rezultatom, gde se, kada su u pitanju majmunske boginje, uzima sadržaj sa same makulopapuzne promene (ospe). Jedino se na taj način može razlučiti da li su u pitanju morbilli ili majmunske boginje“, objašnjava za Radio Kontakt Plus.
Najbolja zaštita od morbila, prema rečima stručnjaka, jeste veoma visok obuhvat vakcinacijom, te dr Novaković apeluje na roditelje da vakcinišu decu.
„Apelujem na roditelje da decu u što većem broju dovode na redovnu vakcinaciju. Iskoristite ovaj miran period kad korone nema u tolikoj meri. Obuhvat vakcinacije mnogo opada, posebno kad su morbili u pitanju. Prema procenama starih i dobrih epidemiologa, opet se može javiti epidemija morbila, koja uopšte nije naivna. Dodatno se strahuje da bi u jednom trenutku moglo doći do sudaranja morbila i majmunskih boginja“, još jednom upozorava.
Da postoji mogućnost od ponovne pojave morbila, govore i podaci koje su krajem aprila objavili Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF. Kako su tada naveli, broj prijavljenih slučajeva morbila „eksplodirao je“ za skoro 80 odsto širom sveta u prva dva meseca ove, u poređenju sa istim periodom prošle godine. S tim u vezi, stručnjaci strahuju od pojave ozbiljnih epidemija morbila koja bi mogla da pogodi „milione dece“ ove godine.
Inače, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je, uкljučuјući i tеritоriјu nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Коsоvsка Mitrоvicа, od početka oktobra 2017, zaključno sa 23. 8. 2019. gоdinе registrovano blizu 6.000 slučajeva malih boginja. Uкupаn brој rеgistrоvаnih smrtnih ishоdа zbog komplikacija uzrokovanih mаlim bоginjаmа iznоsio je 15. Kako se dalje navodi, vеćinа оbоlеlih оsоbа, odnosno 94% је bila nеvакcinisаnа, nеpоtpunо vакcinisаnа ili nеpоznаtоg vакcinаlnоg stаtusа.
Sa druge strane, u Srbiji do sada nije registrovan nijedan slučaj majmunskih boginja, a kada je reč o zemljama u širem okruženju, u Sloveniji je zabeleženo šest slučajeva zaraze, a po jedan u Austriji i Mađarskoj.
Do 8. juna ove godine, na teritoriji Evropske unije i Evropske ekonomske zone (EEA) potvrđena su 704 slučaja zaraze majmunskim boginjama u 18 zemalja, dok je u svetu zabeleženo 1.177 slučajeva, saopštio je Evropski centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (ECDC).