Politikolog i ekspert za Balkan, Bodo Veber, smatra da čak i ako bi Srbija pristala na konačan sporazum i priznanje Kosova, verovatno bi Kosovo dobilo sve, osim članstva u UN. „Čak i da to bude podržano od strane Srbije, Rusija sigurno neće pristati“. Ocenjuje da je novi francusko-nemački predlog zapravo međusporazum, posle faze krize i ćorsokaka u koji je dijalog upao u poslednjih pet godina i da je cilj da se fokus sa nekih nižih bilateralnih pitanja vrati na dijalog o suštinskim pitanjima, a to je statusni spor. Takođe, problem je što javnost nije imala uvid u celokupan predlog sporazuma, i da nije jasno da li su dve strane imale istu verziju dokumenta pred sobom.
Upitan da prokomentariše novi non-pejper koji je objavio Albanian post, a u kome se navodi da će i Kosovo i Srbija snositi posledice ako ne prihvate francusko-nemački plan, on kaže da bi bio oprezan, jer je taj medij i ranije objavljivao „ekskluzivna dokumenta za koje se kasnije ispostavilo da nisu verodostojna“.
Osvrnuvši se na izjavu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da Srbiji prete sankcije ako ne pristane na sporazum, on ističe da bi i tu bio oprezan, ali dodaje da misli da će biti određene posledice, kao što su to i najavili razni evropski zvaničnici, i to u vidu smanjene ekonomske pomoći.
Što se tiče zamrzavanja ili ukidanja pregovaračkog procesa Srbije sa EU, navodi da za sada za to nije video potvrde.
„Ima određenih spinovanja i preterivanja, svakako ima pritisak na Beograd i Prištinu“, kaže Bodo Veber u emisiji Iza vesti.
Upitan da prokomentariše ocene pojedinih analitičara da Beograd i Priština nemaju motiv da potpišu sporazum, jer nema ni „štapa ni šargarepe“ za njih, on se sa tim ne slaže.
„Ima određeni štap u smislu da s početkom rata u Ukrajini taj nivo gledanja kroz prste Srbiji zbog politike sedenja na dve stolice nema više toliku toleranciju i ako bi došlo do neuspeha ove inicijative sigurno bi to imalo neki efekat, da li bi to dovelo do prekida pretpristupnih pregovora kao što je to više puta tražio Evropski parlament, to treba čekati“, smatra Veber.
Dodaje da što se tiče šargarepe – „sigurno je to jedan deo pojačane ekonomske podrške i za Srbiju i za Kosovo“.
Na pitanje u kojoj su fazi pregovori, kaže da „pošto se sve odvija iza zatvorenih vrata, čak ni to nije jasno, ali kada gledate izjave evropskih zvaničnika… imali ste utisak da bi Beograd i Priština samo još trebalo da stave potpis na sporazum“.
Međutim, ocenjuje da nije jasno ni da li su učesnici imali istu verziju dokumenta pred sobom.
„(Specijalni izaslanik EU Miroslav) Lajčak je prilikom iznenadne posete Kosovu spomenuo sporazum od 11 tačaka, dok je Kurti samo dan-dva kasnije pričao o sporazumu od 10 tačaka. Očigledno nikom nije jasno o kojoj se verziji pregovara“, zaključuje on.
Ali, ukazuje da sama tajnost ne mora biti sporna u tako osetljivim pregovorima, dok je njemu više sporno da li će taj sporazum po suštini i postupku voditi do cilja.
Ističe da je svakako ključni element konačnog sporazuma i kraja celokupnog dijaloga priznanje Kosova od strane Srbije.
Što se tiče članstva Kosova u UN, kaže da je to „ideologiziran deo, spinovana tačka“.
„Čak i ako bi Srbija pristala na konačan sporazum i priznanje Kosova, verovatno će Kosovo dobiti sve, osim članstva u UN, čak i da to bude podržano od strane Srbije, Rusija sigurno neće pristati“, ocenjuje.
Na pitanje da li je važnije da Kosovo prizna Srbija ili na primer Španija, jedna od pet članica EU koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, on navodi da čak i ako Lajčak može da obezbedi da se neke od zemalja EU koje ne priznaju Kosovo predomisle, što se najavljuje kao „šargarepa“ za Prištinu, „Španija sigurno neće biti među njima, pre će to biti Grčka nego Španija“.
A na to da li je opcija da se ZSO ne formira, što Kurti odbija iako je međunarodna zajednica odlučna u tome da je to obaveza koju je u Briselu potpisala Priština, kaže da je „i to jedna potpuno nejasna tačka u ovom francusko-nemačkom predlogu“.
„Da li je ZSO preduslov za potpisivanje sporazuma ili je deo paketa tog novog sporazuma, tu imamo oprečne izjave. Problem sa ZSO je taj da je to tema na kojoj je zaglavljen dijalog pre sedam godina“, upozorava i kaže da se to da li će zajednica imati izvršna ovlašćenja ili neće, ne može rešiti bez jasnog određivanja zapadnih pregovarača.
Upitan ko je konstruktivniji – Vučić ili Kurti – Veber navodi da se čini od nedavne posete petorke Beogradu i Prištini da su na Zapadu rešili da je problem u Prištini, a ne u Beogradu:
„I čini se da je to rezultat taktičnog pristupa Beograda, da se Beograd pravi kao da je konceptivan iz nekih računa da će tako pregovori propasti i da će krivica biti na Prištini“.
