Danas su Bele poklade, najsvečanije i najrasprostranjenije poklade tokom godine. Zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, takođe i Prostene i Proćke zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.
Bele poklade su završni dan Bele nedelje, poslednje sedmice pred veliki ili uskršnji post. Tokom te nedelje kroz mnoga srpska sela i gradove su se nekada kretale obredne maskirane povorke, a vrhunac zabave i razonode, protkane šalom, igrom i pesmom, bile su Bele poklade. Tada su maskirne povorke koje su, izvodeći razne zgode, uveseljavale ukućane, za nagradu dobijale poklone. Čitav ritual imao je cilj da se prekine zima i prizove sunce i početak nove vegetativne godine. Na Kosovu se taj običaj do današnjeg dana održao u Štrpcu.
Cilj je da se u časni post, koji počinje u ponoć, uđe bez greha. Jer, da bi Bog oprostio ljudima, moraju i oni međusobno da praštaju.
Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca. U domovima su spremljenje bogate trpeze, pune raznih mlečnih đakonija. Često se ruča ili večera dva puta.
U ponoć počinje veliki ili vaskršni post dug sedam nedelja posvećenih proslavljenju Boga i očišćenju duše i tela.
